Nekada lek protiv MALARIJE, a danas najpopularniji koktel na svetu: Kako je nastao DŽIN TONIK?
Džin-tonik danas se smatra jednim od najprepoznatljivijih i najomiljenijih koktela, ali iza njegove osvežavajuće kombinacije krije se bogata istorija koja seže vekovima unazad. Od prvobitne upotrebe kao leka u britanskoj kolonijalnoj Indiji, gde je tonik voda bogata kininom služila kao prevencija od malarije, pa sve do modernih barova i restorana, džin tonik je prošao dug put i stekao status globalnog fenomema.
Danas, ovaj jednostavni, a sofisticirani koktel doživljava novu renesansu, uz širok izbor džinova i sve kreativniji pristup sastojcima i načinima serviranja. U ovom tekstu istražićemo kako je džin-tonik od medicinske potrebe postao simbol hedonizma i vrhunske uživancije.
Prvi poznati zapisi o ovom klasičnom piću nalaze se u časopisu Oriental Sporting Magazine iz 1868. godine. U njemu se džin tonik opisuje kao koktel u kojem uživaju živahni posetioci nakon trke konja. Osvježavajuće, lagano i protiv malarije – nije iznenađenje što je džin tonik bio hit među viktorijancima.
„Džin tonik spasio je više engleskih života i duša nego svi lekari u Carstvu“, navodno je rekao Vinston Čerčil. Međutim, koliko god se trudili, teško je pronaći primarni izvor za ovu tvrdnju. Umesto toga, u beskonačnim člancima koje pišu amaterski istoričari i ljubitelji džina, ponavlja se ova anegdota, pre nego što se osvrnu na važnost ovog pića za Britansko carstvo.
Engleske živote trebalo je spasiti jer su oni, pod Britanskim Rajem, kolonizovali savremenu Indiju, Bangladeš i Pakistan, a vojnici su bili podložni malariji. Bila je to „ubitačna bolest“ za kolonizatore i kolonizovane podjednako. Ali, u svakoj istoriji džin tonika, fokus je na kolonizatorima: njihovom „otkriću“ kore drveta kininovca i njenog aktivnog sastojka, kinina, u Peruu, koji je postao lek i preventiva za malariju, nakon čega se proširio Evropom i doveo Britance do toga da šalju ogromne količine praha kinina u kolonije u Indiji. Tamo je trebalo da služi kao sredstvo da vojnici ostanu dovoljno zdravi kako bi mogli da sprovode britansku vlast.
Ipak, kinin je bio toliko gorak da su britanski zvaničnici stacionirani u Indiji i drugim tropskim krajevima počeli da mešaju prah sa sodom i šećerom. Tako su nastale prve komercijalne kinin tonik vode. A gde ima miksera, uskoro se pojavi i koktel. U isto vreme kada je popularnost džina rasla, Britanci u inostranstvu počeli su da mešaju tonik sa uvezenim britanskim džinom kako bi poboljšali ukus (i dobili po koji gutljaj više).
Danas bi možda takav simbol britanske vladavine bio viđen kao neželjeni ostatak represije u Indiji. Ali barmeni eksperimentišu s ovim zaostalim proizvodom kolonijalne prošlosti, čineći džin tonik popularnijim nego ikad. U Indiji, ovo piće opstaje u kolonijalnim klubovima, a sada doživljava i renesansu u modernim koktel barovima.
„Tek nedavno većina potrošača je saznala za poreklo džin tonika i činjenicu da je rođen u Indiji,“ kaže Jangdup Lama, suosnivač barova Sidecar i Cocktails & Dreams Speakeasy u Nju Delhiju. „Zato mnogi s ponosom biraju ovo piće.“
Krajem 19. veka, džin tonik postao je standard u britanskim gimkhana klubovima širom Britanskog Raja, ekskluzivnim klubovima gde su oficiri mogli da se bave sportom i piju, dok su Indijci često bili eksplicitno isključeni. Nakon sticanja indijske nezavisnosti, klubovi su postali mesta za „novu klasu imućnih, visokokastnih indijskih članova, sa njihovom nostalgijom za Rajom“.
Gde je džin tonik danas?
Poslednjih decenija je džin tonik doživeo preporod van gimkhana klubova i polako izlazi iz senke kolonijalne prošlosti. Tokom 1950-ih, džin tonik postao je prepoznatljiv koktel sam za sebe, sa povećanim udelom džina. Medicinske koristi više nisu bile toliko važne.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Mladen Stanković
Foto: Freepik