„Nedeljna tuga“ je REALNA STVAR: Kada smo počeli da radnu nedelju počinjemo veče pre ponedeljka?
Istraživanje Američke akademije za medicinu sna otkrilo je da mnogi ljudi pate od „nedeljne treme“ i da im je nedeljom teže da zaspu nego drugim danima.
Iako u jednom trenutku uživamo igrajući društvene igre s prijateljima, opuštajući se u restoranu s porodicom ili gledajući maraton omiljenih filmova s voljenom osobom, već u sledećem trenutku naš um preplavljuju misli o neodgovorenim mejlovima od petka, računima koji treba da se plate do ponedeljka ujutru, rokovima za projekte, prezentacije ili budžete…
Bez obzira na to koliko se brige školaraca ili penzionerima čine velikim, istraživanje je pokazalo da su generacija Z i milenijalci najviše opterećeni stresom i obavezama, i istovremeno su često umorni i neispavani. Tačnije, 32 odsto pripadnika generacije Z i 34 odsto pripadnika milenijalne generacije suočavaju se s tim izazovima. Ova starosna grupa čini većinu zaposlenih u populaciji.
Kako jedan milenijalac proživljava nedeljno popodne?
U vezi s tim, danas vam donosimo priču jednog zaposlenog milenijalca o tome kako on proživljava nedelje popodne.
Naime, ova priča počinje prijateljskim okupljanjem i ručkom jedne nedelje popodne.
„Kada smo seli da jedemo, prijateljeva supruga je brzo smazala večeru i zatim nestala u drugu sobu da obavi neki posao. Moj prijatelj a njen suprug se nasmejao i rekao: ‘Nedeljne večeri su postali novi ponedeljci ovde’ „, započinje pomenuti milenijalac.
Kako ističe, to ga je tada toliko iznenadilo, ali sada, nekoliko godina kasnije, i sam primećuje kod sebe slično ponašanje. Nedelja uveče mu je, kaže, postala vreme za rad.
„Kada otvorim svoj kalendar u nedelju uveče, osećam blagu strepnju. Imam osećaj da sam već zaostao pre nego što je radna nedelja uopšte počela. Kada stigne ponedeljak ujutru, već počinjem da se osećam iscrpljeno“.
Nedeljna tuga je realna stvar?
Sa ovim se, međutim, ne suočava samo on. Jedno istraživanje dokazalo je da je „nedeljna tuga“ ili „nedeljna trema“ – zapravo realna stvar.
Ova pojava često se manifestuje kao mentalno preokupiranje pre nadolazeće nedelje, osećajima strepnje, nervoze i problema sa spavanjem.
„Kao da um počinje da vam se okreće od opuštanja i uživanja tokom vikenda ka brigama o svemu što trebate obaviti u radnoj nedelji“, priča nam.
Istraživači pomenutog istraživanja o „nedeljnoj tugi“ otkrivaju da su ovi nedeljni strahovi posebno izraženi kod ljudi koji često proveravaju svoje mejlove tokom vikenda, imaju zadatke koji su ostali iz prethodne nedelje i imaju nerealno visoka očekivanja od sebe. Problemi su se pogoršali nakon pandemije. Rad od kuće je zamutio granice između rada i slobodnog vremena. Činjenica da mnogi zaposleni rutinski rade od kuće i petkom znači da povratak u kancelariju posle vikenda predstavlja još veći šok.
Nedeljna tuga i trema: Zašto su ponedeljci teški?
Čak i pre pandemije, ponedeljci su bili posebno teški za neke ljude.
Jedno istraživanje koje je pratilo 87 zaposlenih tokom 12 dana otkrilo je da se njihovo raspoloženje i nivo energije poboljšavaju kako nedelja odmiče, dosežući vrhunac u petak, a zatim naglo opadaju u ponedeljak. Melanholija ponedeljkom čini se da je rasprostranjena u mnogim kulturama: pomenuto istraživanje je obuhvatilo 46 zemalja i pokazalo da je ponedeljak dan za koji ljudi najređe kažu da je „dobar dan“.
Subjektivna procena dana u nedelji takođe utiče na obrasce ponašanja.
Ekonomisti su primetili „plavi ponedeljak“ kao efekat na mnogim finansijskim tržištima. Investitori su generalno pesimističniji ponedeljkom i, istorijski gledano, prinosi su ponedeljkom bili niži. Istraživači su otkrili da investitori ponedeljkom češće biraju oprez i ulažu u sigurnije investicije. Još jedan obrazac ponašanja koji je češći ponedeljkom je samoubistvo: japanska i korejska istraživanja su pokazala da ljudi značajno češće vrše samoubistvo upravo ponedeljkom.
Kako da popravimo raspoloženje ponedeljkom?
S obzirom na sve pomenute probleme sa ponedeljkom, veliko pitanje je: šta treba da učinimo povodom toga?
Istraživači su ponudili nekoliko korisnih sugestija koje bi mogle da nam pomognu da ponedeljak bude manje depresivan.
Jedna od njih je povlačenje jasnih granica između posla i ostalog dela života. Osobe koje provode puno vremena tokom vikenda proveravajući poslovni mejl ili razmišljajući o poslu često doživljavaju teže ponedeljak. Jedan način da se to postigne jeste da se zaposlenima omogući vreme u ponedeljak ujutru koje mogu iskoristiti za pripremu za predstojeći dan.
Drugi način je promena načina razmišljanja o vikendu. Jedno američko istraživanje je pokazalo da kada su učesnici zamoljeni da vikend tretiraju kao mini-odmor, obično su se bavili aktivnostima koje su ih razveseljavale i vraćali su se na posao u ponedeljak puni energije i zadovoljstva poslom.
Misija – redizajnirati ponedeljak
Na kraju, moguće je redizajnirati naše ponedeljke tako da imaju neke od karakteristika koje nam pričinjavaju zadovoljstvo tokom vikenda. Istraživači su primetili da je verovatno da se osećamo depresivno ponedeljkom jer imamo manju autonomiju (osećamo da ne možemo da radimo ono što želimo), povezanost (ne osećamo da možemo da se povežemo sa ljudima koji nam znače) i kompetenciju (ne osećamo da smo dobri u nečemu).
Uvođenje jednostavnih promena kao što je započeti dan sa nečim u čemu smo dobri, izdvojiti malo slobodnog vremena da radimo ono što želimo ili organizovati ručak sa osobom koja nam prija može da napravi razliku.
Izvor: BIZLife/JJ
Foto: Unsplash
