Mir i saradnja počivaju na jednakosti ili – Zašto je važno biti Danijel Babe?
U Palatu nacija u Ženevi, jedan od ključnih centara međunarodne diplomatije, svako jutro dođe najpre šefica službe čišćenja, pa postroji svoje zaposlene, jer za hiljade sastanaka o pitanjima globalnog značaja koji se ovde održavaju svake godine, patinom pokriveno zdanje Ujedinjenih nacija (a nekada Lige nacija), građeno prošlog veka, između dva rata, mora da – blista.
Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
U isto vreme, pre svih, tu je Danijel Babe, čovek koji već dve decenije čini da delegacije koje se u ovih dvesta i kusur hiljada kvadrata sastaju tokom cele godine budu predstavljene podjednako, dostojno i jednostavno; što bi se reklo – UN-ovski. U dve velike drvene kutije Danijel sam samcijat čuva i organizuje bele pločice sa imenima sve 193 članice Ujedinjenih nacija, po engleskom i francuskom abecednom redu. Bar u ovoj zgradi, iako je usred čuvenog švajcarskog centra luksuza na obali jezera Leman, nema neke razlike između Butana i Sjedinjenih Država, Togoa i San Marina, Uzbekistana i Malija. Ovaj kompleks, okružen velelepnim parkom Arijana, simbol je težnje ka zajedničkom stvaranju boljeg sveta. Na toj slici je Švajcarska Konfederacija radila vekovima, dok su kod nas i tada duvali geopolitički uragani.
Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
Naša Srbija danas, kroz platformu „Srbija stvara” i druge velike spoljnopolitičke poduhvate, trudi se da sledi sličan put, oslanjajući se na kreativne industrije i inovacije kako bi naš međunarodni identitet praktično rebrendirala i učinila prepoznatljivim, na novim osnovama. „Srbija stvara” promoviše kreativne talente i dokazano jača ekonomske veze sa globalnim tržištima, stvarajući prilike za budući rast i razvoj zemlje. Srpski uspeh na izložbi „Ekspo 2020” u Dubaiju, recimo, dokazao je da kombinacija tradicije i inovacija može biti ključna poluga za modernizaciju imidža jedne zemlje na međunarodnoj sceni. Srbija je u Dubaiju predstavila našu jedinstvenu kombinaciju kulturne tradicije i inovacija, kao moderna i kreativna nacija. Postavka je, donekle, bila utemeljena u postojećoj, novoj realnosti naše domovine, a od jedne tačke predstavljala je viziju one zemlje kakva želimo da postanemo.
Srbija je na ovom svetskom sajmu imala priliku da zasija u okviru paviljona osmišljenog kao prostor baš za inovacije, kulturu i nauku, privlačeći pažnju brojnih posetilaca i svetskih medija. Jedan od najznačajnijih projekata bilo je virtuelno oživljavanje praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira, koji je spojio arheologiju i tehnologiju, pokazujući svetu koliko daleko Srbija može da ide kada kombinuje svoju prošlost sa inovacijama.
Tokom šest meseci nastupa na velikoj Svetskoj izložbi, srpski paviljon postao je centar i brojnih poslovnih kontakata sa preko deset hiljada poslovnih sastanaka sa učesnicima iz preko sto zemalja. Naša gejming industrija premijerno je najavila projekat prvog svetskog gejming sela, dok je startap Joberty Technologies osvojio nagradu za najbolji projekat u kategoriji marketinških tehnologija.
Srbija je održala pet investicionih konferencija i promovisala kreativne industrije, IT sektor, blokčejn tehnologije, kao i inovacije u poljoprivredi. Na primer, roboti „Lala” i „Sosa” iz Instituta „Biosens”, koji koriste senzore za praćenje stanja biljaka i tla, pokazali su kako digitalizacija može unaprediti poljoprivredni sektor, a tako, iz komunikacijske perspektive, prikazala jednu sasvim novu Srbiju.
I tu ne stajemo, jer oblikovanje slike svoje zemlje u svetu jeste neprekidan rad i trud na unapređenju imidža, bez puno oslanjanja na staru slavu.
Svesna je toga i Švajcarska. Da je bogata i posvećena miru, to se zna. Ali ona se, jasno, tu nije zaustavila: njihova mustra promocije nauke, tehnologije i inovacija putem mreže Swissnex predstavlja jedan od najuspešnijih globalnih primera kako zemlja može da koristi kreativne i naučne resurse za jačanje međunarodnog ugleda. Mreža Swissnex oslanja se na saradnju između javnog i privatnog sektora i ima cilj da poveže švajcarske naučnike, inovatore i kompanije sa ključnim međunarodnim partnerima, stvarajući tako platformu za razmenu znanja i poslovnih prilika na globalnom nivou, ključnih za njen ekonomski i tehnološki napredak.
Nije danas lako privući talente i investicije, a Švajcarska se, kroz programe koji uključuju saradnju sa univerzitetima, istraživačkim centrima i kompanijama, iznova pozicionira kao globalni lider u inovacijama i privlačna je – svakome. Pored toga, mreža privlači strane direktne investicije i promoviše švajcarske startape na međunarodnim tržištima.
Stabilnost, mir i saradnja moraju počivati na jednakosti, govori nam Danijel Babe u evropskom sedištu Ujedinjenih nacija. „I ja tako sa ambasadorkama i ambasadorima, jer ko zna kakav im je dan – ja im pristupam mirno i diplomatski”, kaže Danijel. Zgrada se, očito, u Ženevi nije našla slučajno: poslovično čuveni švajcarski model neutralnosti i izgradnje mira bio je poznat i pre sto godina, i kao nacionalni i kao lični simbol.
Nas za koju godinu čeka „Ekspo 2027”, a svi državni napori usmereni su u tom pravcu. Hoće li i za sto godina naša Srbija biti jasno ucrtana u globalne i mentalne mape sveta kao odvažno i inovativno središte kreativnosti i miroljubivog razvoja? Svi bismo to voleli. Počnimo onda već danas – od sebe. Kao, recimo, Danijel Babe.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Daniel Babey
