Predsednika Microsofta PLAŠI jedna stvar u vezi AI-a: To je najmoćnija tehnologija, ali…
Predsednik Microsoft-a, sugeriše da ako je veštačka inteligencija „najmoćnija tehnologija na svetu, zar ne bi trebalo da ima regulacije barem koliko i pakovanje mleka?“
Microsoft je osnovan 1975. godine, pre skoro 50 godina, i danas je jedna od najvećih kompanija na svetu. U stvari, teško ćete pronaći bilo koga u zapadnom svetu ko nije koristio neki Microsoft proizvod.
Početkom 2024. prestigli su Apple kao najvredniju kompaniju na svetu sa tržišnom kapitalizacijom od 3,049 biliona dolara (2,809 biliona evra). Tek druga kompanija koja je ikada premašila vrednost od 3 biliona dolara.
Iako većina naših svakodnevnih interakcija sa Microsoft-om dolazi kroz Excel, Word ili Xbox, baš kao i svaka druga velika tehnološka kompanija, AI je tema na čelu njihovih programa za inovacije.
Za Euronews Bussines Brad Smith, predsednik Microsofta, govori o tome kako će veštačka inteligencija promeniti život kakav poznajemo.
Bred Smit, Microsoft (Microsoft YT Screenshot)
Kako predsednik Microsofta gleda na njegovu svrhu?
Uprkos tome što je javna kompanija i stoga radi na tome da njihovi akcionari ostvare profit, Brad insistira da je jedna od ključnih stvari zbog kojih svakodnevno dolazi na posao „prilika da osetite da vaša tehnologija služi javnom dobru“.
To bi moglo zvučati kao idealistički pogled, a skeptici u mnogima od nas će se zapitati da služenje javnom dobru nije toliko unosno da li bi oni to i dalje radili?
Ali sa njihovom nedavnom najavom o principima pristupa veštačkoj inteligenciji u kojoj su otvorili svoje modele veštačke inteligencije sa ciljem da pomognu svim zemljama da uspostave sopstvenu AI ekonomiju, teško je ne biti uvučen u Bradov zarazni entuzijazam za njegov potencijal promene u društvu. (To će, naravno, nastaviti da im donosi mnogo novca.)
AI (Web Mind)
„Za nas radimo nešto što niko nije radio u, recimo, doba struje. Nije bilo nikoga ko je pokušavao da gradi elektrane svuda. Kao rezultat toga, u svetu još uvek ima 700 miliona ljudi koji nemaju pristup struji. Dakle, pokušavamo da pomerimo ovu tehnologiju brže nego što je iko ikada učinio nešto slično“, objašnjava Brad.
Za njega, ništa nije promenilo svet na isti način na koji će veštačka inteligencija od štamparske mašine.
„Štamparija je omogućila ljudima da pišu i da čitaju. I na taj način omogućila je ljudima da razmišljaju i dele svoje misli, a drugim ljudima da uče. AI je alat koji može sve to da uradi ponovo“, kaže on.
Šta je AI ekonomija?
Revolucionarni tehnološki napredak u istoriji donosi sa sobom potpuno novi sektor privrede. Nisu samo bitni ljudi koji rade direktno u data centrima, već i oni koji snabdevaju infrastrukturu, delove i usluge da bi sve to radilo.
„I to je na neki način slično štampariji, koja je spojila ne samo štampariju, već mastilo i papir i knjigoveznice i izdavače i prodavce knjiga kako bi čitaoci i pisci mogli da napreduju. Svi učesnici u ovoj novoj ekonomiji veštačke inteligencije zapravo moraju da zavise jedni od drugih i da cvetaju zajedno“, onjašnjava Brad.
Iako će ekonomija veštačke inteligencije izgledati drugačije u svakoj zemlji zbog propisa i infrastrukture, Brad kaže da iz mnogih zemalja postoji želja da AI bude „nova osnova za njihovu ekonomiju“.
Bred Smit, Microsoft (Microsoft YT Screenshot)
Zloupotreba AI-a koja bi trebalo da nas plaši
„Mislim da je naša svrha u ovoj eri, nadamo se, da stvorimo tehnologiju koja će pomoći svetu da reši probleme koje treba da reši“, kaže Bred.
Iako je Bred uzbuđen zbog sposobnosti veštačke inteligencije da promeni život kakav poznajemo, to nije bez brige.
„Ponekad u tehnološkom sektoru ljudi pogledaju mene ili Microsoft i kažu: ‘Šta nije u redu s tobom? Kako možeš da budeš u industriji i da kažeš da je regulacija dobra?“.
Ali za razliku od drugih, on je za. Iako bi drugi u budućnosti mogli pogrešiti, Bred insistira da moramo odmah da uvedemo regulativu kako drugi u budućnosti ne bi samo kopali put iz naše rupe.
Ako je ovo najmoćnija tehnologija na svetu, zar ne bi trebalo da ima bar onoliko regulacije koliko i karton mleka?
Brad Smith
Posebna zloupotreba od koje se Bred plaši je iskorišćavanje generativne veštačke inteligencije za proizvodnju ‘deepfake’ video zapisa ili sadržaja sa potencijalom da utiču na izbore. Sredinom februara, Microsoft je zajedno sa nekoliko drugih tehnoloških giganata potpisao Minhenski tehnički sporazum kako bi sprečio da se to dogodi.
„To je ono što treba da uradimo kako bismo osigurali da zaštitimo naše izbore ove godine i, iskreno, zaštitimo demokratije sveta za budućnost“, dodaje Bred.
Izvor: BIZLife
Foto: Microsoft Europe YT Screenshot
