Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    „Mi pripadamo svima, zato treba i nešto da im damo“

    „Ono što je moj san i moja misija jeste da klasična muzika bude razumljiva i da bude faktor ujedinjenja. Ljudi koji dolaze na koncerte, kojima je to navika i rutina, Beogradsku filharmoniju definišu kao jednu oazu. Bez obzira da li je to na koncertu, stadionu ili nekom Vembliju, ti si na jednom mestu gde se deli doživljaj. Kada to pogledaš ’naočarima’ CSR-a, onda to mesto postaje ono mesto koje nas povezuje. Filharmonija je svirala stvarno svuda, od gerantoloških centara do različitih specijalnih ustanova; da li će se to nazvati ’edukativne aktivnosti’ ili ’CSR aktivnosti’ – neke stvari moraju da se podrazumevaju. Kao institucija od javnog značaja i državna institucija, nećemo zaboraviti svoju primarnu namenu, a to je unapređenje nivoa izvođenja klasične simfonijske muzike, ali pošto mi pripadamo svima, onda nešto treba i da im damo”, kaže za BIZLife magazin Jelena Milašinović, PR menadžer Beogradske filharmonije.

    Milašinovićeva kaže da je i misija Beogradske filharmonije da pravi dobru ravnotežu između oba pojma ‒ i društveno i odgovorno. „Suštinski svaka institucija kulture koja želi da bude vrhunska i vodeća mora da ponudi vrhunski umetnički sadržaj i da razvija aktivan odnos sa zajednicom. U tom smislu, ’Koncert za bebe’ je jedan od najeklatantnijih primera kada smo mi u pitanju. Naravno da programi imaju visoku umetničku vrednost, jer ceo orkestar izlazi da svira za bebe, izvode se najlepše uspavanke sveta profesionalno i kvalitetno aranžirane za veliki orkestar, ali ovde je poenta u direktnoj vezi sa publikom, na prvom mestu sa roditeljima, sa kojima pravimo sponu u toj veoma osetljivoj fazi roditeljstva”, kaže Jelena Milašinović i dodaje da je to i jedna vrsta rezultata analiziranja trendova, situacije i uopšte ponude, „jer kad pogledamo, roditelji i deca u tom uzrastu uopšte nemaju puno programa na koji oni mogu da idu”.

    „A ono što je ključno jeste da Beogradska filharmonija bude tačka okupljanja roditelja, koji kod nas provode kvalitetno vreme sa svojom decom.”

    Filharmonija je prethodnih godina organizovala sjajne koncerte na otvorenom, na Ušću, koje je posetilo desetine hiljada građana glavnog grada. Kada su ovakvi događaji u pitanju, Milašinovićeva kaže da se najveća pomoć dobija od Grada Beograda, koja dolazi kroz prijave na gradske konkurse.

    „U pitanju su stvarno velike produkcije. Prve godine smo na Ušću održali jedan čas muzike, gde smo ponudili najpoznatija klasična dela, a publika je birala konačni program koji je želela da čuje. Druge godine smo imali ’HD Odiseju’, koju je premijerno izveo Hjustonski simfonijski orkestar uz snimke NASA. I ovu produkciju je pomogao Grad Beograd”, rekla je Jelena.

    „Ove godine radimo ’Diznijevu fantaziju’. Za ovu produkciju nije presudan novac, već dobijanje licence i dozvole. Dizni štiti svoj brend i nerado se upušta u davanje licenci, pogotovo kada se radi o nečemu što je na otvorenom prostoru. I oni su bili skeptični. Ipak, uz informacije o Beogradskoj filharmoniji i svemu onom što je filharmonija radila, mi smo pobedili i dobili dozvolu od ove kompanije”, kaže PR Beogradske filharmonije.

    Kada je u pitanju saradnja sa kompanijama, ona kaže da je Beogradska filharmonija ostvarivala sponzorske rekorde.

    „Tu je pravi primer turneja Beogradske filharmonije po američkom kontinentu 2014. godine, koja je zahtevala poprilične finansije. Mi smo prvo imali donatorsko veče, koje smo sami organizovali sa Zubinom Mehtom, i tu smo skupili vanrednu sumu od preko 500.000 dolara. Imali smo listu kompanija koje su podržale finansijski celu turneju. Posetili smo četiri najveća ’punkta’ za klasičnu muziku ‒ Čikago, Klivlend, Vašington i Njujork. Dugačka je lista kompanija koje su to pomogle, jer je to stvarno bio poduhvat, najveći međunarodni izlazak institucije i najveće međunarodno predstavljanje”, kaže Milašinovićeva i napominje da je Filharmonija pravi primer spoja umetnosti i biznisa.

    „Mi smo, prosto, taj put i otvorili. Ja vidim po zahtevima koji ne jenjavaju od strane magistranata, diplomaca, doktoranada da se Beogradska filharmonija uzima kao studija slučaja u odnosu na sponzore i, generalno, odnose sa poslovnom zajednicom. Neki slede taj put koji smo otvorili u nešto skromnijem smislu, a neki ga baš i koriste”, kaže ona i navodi primer Beogradskog festivala igre, koji je, prema njenim rečima, fantastičan. „Pored dugačke liste pokrovitelja i prijatelja, BFI ima glavnog partnera festivala, jer nije važno samo naći sponzora, već je važno gajiti dugotrajan i kontinuiran odnos sa njim. BFI je fantastičan primer za to. Uz našu filharmoniju, to je sjajan ’know-how’ kako se stvaraju odnosi sa poslovnom zajednicom.”

    Milašinovićeva zaključuje da se ciljevi Beogradske filharmonije odnose na maksimalizovanje profesionalnih kapaciteta. „Želimo da budemo u svetskoj A klasi, zato smo i toliko pažnje posvetili izboru šefa ‒ dirigenta filharmonije, koji je od sezone 2017/2018. Gabrijel Felc”, kaže Milašinovićeva i dodaje da slede i koraci koji nas približavaju izgradnji nove zgrade Beogradske filharmonije, koja će se graditi na istom mestu gde se drže i koncerti na otvorenom.

    _____________________________________________________

    Šta vam je bilo posebno upečatljivo na tom prvom koncertu na otvorenom?

    Način na koji su ljudi slušali muziku. Mi smo sve učinili da događaj bude svojevrsni relaks, ali način na koji je orkestar skrenuo pažnju na sebe bio je zadivljujuć ‒ praktično se mogla čuti ta tišina u publici. Ljudi su bili uvučeni u događaj. Ona reka ljudi koja se mostom vraćala kući, način na koji su pozdravili filharmoniju ‒ bile su pokazatelj da smo vratili dostojanstvo muzici. To jeste čudno za današnje vreme, ali mene je potpuno dirnula snaga te emocije.

    ____________________________________________________________

    Bili ste u Filharmoniji i kada je direktor Ivan Tasovac bio tu i kada je bio u Vladi Srbije. Kakva je razlika?

    Predavala sam klavir na jednoj akademiji, ali sam magistrirala već menadžment u kulturi i ni u jednoj drugoj instituciji nisam želela da budem ‒ isključivo u Beogradskoj filharmoniji, jer je on to pokrenuo i ona je bila talas neke promene. Iz ugla produkcije, Tasovac je takav sistem napravio i takav način razmišljanja da čak i ne pravi toliku razliku ukoliko nije tu. Ali kada jeste, neuporedivo se više zabavljamo, jer će on uvek da pomeri granicu, da nas gurne još napred.

    Izvor: BIZLife magazin

    Foto: Beogradska filharmonija

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE