Ko je bio Mario Dragi?

Dragijeva reforma italijanskih ozloglašenih slabih ekonomskih institucija donela mu je nadimak „Super Mario“, po nesalomivom heroju iz video igrice. Od 2002. do 2005. godine bio je potpredsednik i generalni direktor londonske kompanije Goldman Sachs International, podružnice američke investicione banke.

Godine 2006. preuzeo je guvernersku funkciju u Banci Italije, a narednih pet godina radio je na uvođenju odgovornog upravljanja i stroge monetarne politike u toj instituciji.

Dragi je imenovan od strane Evropske komisije 2011. godine za funkciju predsednika Evropske centralne banke. Predsedavao je tom institucijom tokom krize u evrozoni, a proslavio se širom Evrope rekavši da će biti spreman da učini „sve što je potrebno“ da spreči pad evra.

Magazin Forbs je Dragija 2014. godine naveo kao osmu najmoćniju osobu na svetu. Časopis Fortune ga je 2015. godine rangirao kao „drugog najvećeg lidera na svetu“. Pol Krugman ga je opisao kao „najvećeg centralnog bankara modernog doba“.

Mario Dragi (Beta/AP)

Spas za evro

Dragi je preuzeo dužnost u ECB u trenutku kada se činilo da je budućnost evra pod sumnjom, ali je brzo krenuo da uveri globalna tržišta o stabilnosti zajedničke valute EU. U julu 2012. izjavio je da je „ECB spremna da učini sve što je potrebno da sačuva evro“, a ova smela tvrdnja je postala prekretnica krize.

Pod Dragijem, ECB je usvojila intervencionističku monetarnu politiku koja je imala za cilj ne samo smirivanje panike koja je zahvatila evrozonu, već i osiguranje da će evropske ekonomije biti bolje pozicionirane da prebrode buduće krize.

Posebno je primetno Dragijevo uvođenje negativnih kamatnih stopa — u suštini, kazna za banke koje su odlučile da drže velike rezerve gotovine umesto da ih pozajmljuju — i njegovo korišćenje kvantitativnog ublažavanjaza povećanje likvidnosti.

Kritičari su tvrdili da bi ova potonja politika mogla da izazove pogubnu inflaciju, ali Dragi je upravljao rizicima koji su svojstveni takvom potezu i vodio evrozonu ka ekonomskom oporavku. Njegov osmogodišnji mandat u ECB-u je završio 2019. godine, a nasledila ga je Kristin Lagard.

Politička karijera

Vlada italijanskog premijera u januaru 2021 Đuzepea Kontea je kolabirala kada se ključni koalicioni partner povukao tokom spora oko alokacije sredstava za pomoć COVID-19 koje je obezbedila EU. Konte je bio neuspešan u pokušajima da obnovi svoju koaliciju i činilo se mogućim da je Italija krenula ka vanrednim izborima usred pandemije.

Upravo u ovom trenutku italijanski presednik Matarela pozvao je Dragija da bude premijer na čelu vlade jedinstva. Tokom narednih dana Dragi je sastavio vladu koja je privukla predstavnike širokog spektra glavnih italijanskih političkih partija, čime je osigurao da će imati dovoljnu podršku parlamenta da unapredi svoju agendu. Zvanično je položio zakletvu kao premijer Italije 13. februara 2021. godine.