Mali svetovi u staklu: Igor stvara biljni svet koji ne traži ništa – osim da ga gledate

Šta se desi kada se ljubav prema prirodi, umetnosti i egzotičnim bićima zatvori u staklo? Nastane čudo, mali, samoodrživi svet koji diše, raste i podseća nas koliko je priroda moćna, čak i kada je nadohvat ruke, u stanu u centru grada.

Priča o biljnim terarijumima koje stvara ovaj mladi zaljubljenik u ekologiju i estetiku – Igor Krstić, nije nastala kao deo velikog plana, već, kako to često biva s najlepšim stvarima, sasvim slučajno. Bilo je to 2020. godine, u vreme karantina, kada je potpuno neplanirano naišao na video u kojem jedan čovek pravi velike staklene postavke za reptile i egzotične životinje. Bio je fasciniran. „S obzirom da sam ljubitelj istih, tako sam, posle dosta odgledanih videa, odlučio da se i sam oprobam u stvaranju živih ekosistema“, kaže Igor za BIZLife.

Od prve inspiracije do savršeno izbalansiranog terarijuma prošle su godine posvećenosti i učenja. Danas mu za izradu jednog modela treba svega pola sata, iako priznaje da je na početku za istu stvar znao da potroši čitav dan. Prava magija, međutim, nije u brzini, već u razumevanju sveta koji stvara. U pitanju nije samo dekoracija, već živa, funkcionalna sredina, pravi mali ekosistem zatvoren u staklu.

U izbor biljaka uložio je najviše vremena i truda. „Koja biljka može sa kojom, koje zahtevaju puno vlage, kakvo svetlo je potrebno, da li im prija direktna svetlost ili polusenka…“ Svaki detalj zavisi od cilja, oblika i veličine posude, i ništa nije prepušteno slučaju.

Kada umetnost susretne prirodu

Inspiraciju pronalazi svuda, u umetnosti, pejzažima koje prenosi u mikrosvet, ali najviše u prirodi. „Priroda je sama po sebi umetnost stvaranja“, kaže Igor, i to je ono što pokušava da uhvati, taj ritam života koji traje i pulsira, čak i kada ga zatvorite u teglu.

Igor Krstić

Poseban izazov predstavljaju veliki terarijumi za egzotične životinje: guštere, zmije, žabe… Ti sistemi nisu samo ukras već dom za razna živa bića, od mikroorganizama do reptila. „Oni su kompletni ekosistemi, osmišljeni i izgrađeni tako da podrže život u svakom smislu.“

U svom radu jednako ceni funkcionalnost i estetiku, jer je, kako kaže, veliki perfekcionista. “Koliko je važna funkcionalnost, toliko je važan i vizuelni deo“, kaže on.

Priroda koja traje decenijama bez ijednog dodira

Njegovi terarijumi nisu samo lepi i živi, već su i dugovečni. Neki ovakvi sistemi mogu da traju decenijama bez ijedne ljudske intervencije. Najpoznatiji primer u svetu je terarijum Dejvida Latimera, napravljen 1960. godine, koji je i dalje zatvoren i potpuno funkcionalan.

Od samog početka odlučio je da koristi isključivo prirodne materijale. Mahovina, kamenje, drvo – sve je sakupljeno iz prirode. “Toga se striktno držim“, ističe on za naš portal.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Biljni Terarijumi – Ručno izradjeni Ekosistemi 🌿 (@biljni_terarijumi_)

Ono što posebno ističe jeste edukativna dimenzija terarijuma. „Samim posmatranjem terarijuma, čovek može mnogo da nauči kako zapravo svet funkcioniše oko njega.“ A pored toga, oni su idealni za one koji žive u urbanim sredinama, vole prirodu, ali nemaju vremena da joj se posvete. Svaki terarijum je priroda u malom, koja živi s vama.

Kada bi Igor morao da izdvoji biljku koja nosi krunu njegovih malih kraljevstava, to bi bila Fittonia. Ne zbog veličine, moći ili dominacije, već zbog nečeg mnogo dubljeg.

Foto: Freepik

„Fitonija nije ogromna ni dominantna biljka, ali privlači pažnju svojim kontrastnim žilicama i jedinstvenim šarama. Isto kao osoba koja ne mora da viče da bi bila primećena, dovoljno je da bude svoja“, zaključuje Igor.

Upravo kao i njegov rad, nepretenciozan, tih i iskren. Ali zato, nezaboravan.

Izvor: BIZLife/Jovan Kragović

Foto: Freepik, Igor Krstić