Kvartalni monitor: BDP Srbije će znatno podbaciti
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji ove godine biće znatno manji od planiranog od 4,5 odsto zbog energetske krize i ubrzanja inflacije u svetu, lošeg upravljanja Elektroprivredom Srbije (EPS) i Srbijagasom, rata u Ukrajini i pogoršanja spoljnotrgovinskih kretanja, ocenili su stručnjaci na prezentaciji publikacije Kvartalni monitor.
Skoro je izvesno, kako je ocenjeno u toj publikaciji u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), rast BDP u 2022. biće znatno manji od planiranih 4,5 odsto, čime će biti prekinut relativno visok privredni rast iz prethodne godine, ali je još rano da se daju procene koliki bi taj rasta mogao da bude.
Inflacija će, kako su naveli, nastaviti da raste, ukupna i bazna.
Profesor Ekonomskog fakulteta i glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić kazao je da se u Srbiji dvocifrena inflacija može očekivati tokom drugog kvartala ove godine i da će na nju uticati rast cena primarnih proizvoda u čijoj proizvodnji značajno učestvuju Ukrajina i Rusija, a koji se koriste kao imputi u većini proizvodnih procesa.
Milojko Arsic (foto: screenshot)
„Porasle su cene energenata, prehrambenih proizvoda, metala, tako da one procene koje su ranije bile optimističke, prema kojima je sledilo da će tokom drugog kvartala doći do usporavanja rasta, sada više nisu aktuelne, a inflacija bi mogla da bude oko 10 odsto“, rekao je Arsić.
Ocenio je i da Srbija ima „prigušenu“ inflaciju koja je posledica zamrzavanja cena energenata i nekih prehrambenih namirnica.
Arsić je dodao da je nominalni kurs dinara prema evru osato stabilan, jer je Narodna banka Srbije (NBS) prodala oko 1,4 milijarde evra od oktobra do kraja februara.
Arsić je naveo i da će doći do povećanja fiskalnog deficita Srbije u odnosu na onaj koji je u budžetu planiran od tri odsto BDP, a time i zaduživanje, ali je ocenio da „Srbiji još ne preti kriza javnog duga“.
Arsić je kazao i da će strane direktne investicije biti manje, ali da postoji i mogućnost da se neke od njih premeste iz Rusije u Srbiju, što bi moglo da kompenzuje opšti efeket njihovog pada.
„Spoljni deficit će biti povećan, jer su značajnije promene cene onih proizvoda koji se uvoze, poput energeneta, nego rast cena onih proizvoda koje izvozimo, kao što su prehrambeni proizvodi“, kazao je profesor Ekonomskog fakulteta.
Naglasio je i da privreda Srbije u novu krizu ulazi sa slabijim karakteristikama nego u prethodnu izazvanu pandemijom korona virusa, u koju je ušla sa visokom stopom rasta.
„Prostor za dodatne fiskalne i monetarne stimuluse je smanjen, jer je javni dug relativno visok, inflacija je relativno visoka, pa bi dodatni stimulansi podgrejali inflaciju, a nema ni velikog prostora za zaduživanje zemlje“, rekao je Arsić.
Teško ćemo naći zamenu za Rusiju
Kriza u Ukrajini će, prema njegovim rečima, uticati na smanjenje izvoza Srbije u Rusiju i Ukrajinu, u koje je prošle godine izvezena roba ukupno vredna oko milijardu evra, što je dva odsto BDP, a što će ove godine biti manje zbog pada kupovne moći u Rusiji, pada rublje, povećanja troškova transporta.
Arsić je ocenio i da nije sigurno u kolikoj meri će privreda Srbije moći da zameni Rusiju sa nekim drugim izvoznim tržištima.
Dodao je da će na Srbiju uticati i usporavanje rasta evropskih provreda, koji znači da će se manje robe odavde plasirati na ta tržišta, a možda će biti i manje stranih direktnih investicija.
Smatra i da bi Srbija mogla imati i koristi od situacije koju je izazvao sukob u Ukrajini, jer raste cena poljoprivrednih proizvoda gde je Srbija veliki izvoznik, a korist bi mogla doneti i povećana kvota za izvoz čelika u EU.
Rat u Ukrajini utiče, kako su autori Kvartalnog monitora u zaključku naveli, na privredu Srbije tako što rastu cene primarnih proizvoda, pada izvoz u Rusiji i Ukrajinu, kidaju se proizvodni lanci, smanjuje se rast BDP i u evropskim zemljama, izmešta se proizvodnja iz Rusije, ali postoje nagoveštaji da će se neke firme zapadnih zemalja iz Rusije seliti u druge zemlje centralne i istočne Evrope, uključujuči i Srbiju.
„Najvažnije makroekonomske posledice krize za Srbiju su sporiji rast BDP, ubrzanje inflacije, rast fiskalnog deficita i javnog duga, rast spoljnotrgovinskog deficita, pad stranih direktnih investicija i značajno smanjenje deviznih rezervi“, naveli su autori te publikacije.
Smatraju i da bi bilo dobro da se odustane od nepotrebnog rasipanja budžetskog novca, kao i da se odloži realizacija nekih nepotrebnih projekata kako bi deficit i zaduživanje u ovoj godini bili što manji.
Izvor: Beta
Foto: Beta
