Predsednik Saveza ekonomista Srbije za BIZLife o stepenu OTPORNOSTI privrede naše zemlje

Počeo je Kopaonik biznis forum

Centralna tema jubilarnog, tridesetog Kopaonik biznis foruma jeste: Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima – Ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, otkriva nam šta u vezi sa tim možemo da očekujemo.

• Ove godine slavite jubilej – 30 godina postojanja Kopaonik biznis foruma. Kada pogledate unazad, šta se sve promenilo i da li se mnogo promenilo kada je reč o temama Foruma? Šta je za vas najznačajnije što je KBF postigao za ove tri decenije?

Kopaonik biznis forum je od svog osnivanja mesto susreta, poslovnog povezivanja i dijaloga. Naravno da je u proteklih 30 godina Forum neprekidno rastao i razvijao se u sadržinskom i organizacionom smislu. Danas je najprestižniji poslovni događaj u zemlji i regionu. Kontinuirano podizanje njegovog kvaliteta ostvareno je u okruženju, u kojem su, uglavnom, prisutni diskontinuiteti i zaokreti u gotovo svim sferama društva. Hronološki posmatrano, ključne teme zastupljene na Forumu odražavale su stanje i trendove ekonomskih događanja u Srbiji i regionu. Tokom devedesetih godina prošlog veka centralne teme Foruma bile su posvećene makroekonomskoj stabilizaciji u uslovima izolacije. U prvoj deceniji ovog veka fokus razgovora se pomera ka tada aktuelnoj temi ekonomske tranzicije i, posebno, privatizacije.

Za razvoj Foruma bila je važna 2012. godina, kada Programski odbor zaključuje da se, pored uobičajenih tema, skup mora baviti i značajnim društvenim pitanjima, koja izlaze iz tradicionalnog, makroekonomskog okvira.

U godinama koje su usledile teme posvećene obrazovanju, inovacijama, mladima, reformi zdravstvenog sistema, digitalizaciji, četvrtoj industrijskoj revoluciji, kreativnoj industriji, rodnoj ravnopravnosti, geopolitici, klimatskim promenama i zaštiti čovekove okoline dobijaju sve značajnije mesto na Forumu.

Takođe, godišnji susret poprima regionalni karakter, pa se danas svi problemi posmatraju u širem, regionalnom kontekstu. Sve u svemu, ostvarena je impresivna transformacija Foruma, koji je danas u stručnoj javnosti prepoznat kao „srpski Davos”.

• Koje će biti glavne teme ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma i ko su glavni govornici? Kakve zaključke očekujete?

Namera je da iz fiskalnog ugla sagledamo makroekonomsku poziciju Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, te da se definišu ključni rizici privredne konjukture u ovoj godini i narednim godinama. Živimo u neizvesnim vremenima, gde se ratni sukob u Ukrajini direktno odražava na ekonomska kretanja u Evropi. Pri tome, još uvek nisu sanirane sve posledice prethodne kovid krize, prvenstveno uspostavljanje normalnih globalnih lanaca snabdevanja. Povrh svega, rast opšteg nivoa cena u protekloj godini dodatno je zabrinuo čitav svet i uslovio dramatične promene u fiskalnoj i, pre svega, monetarnoj politici.

Srbija nije ostala imuna na krizu, ali, kao i u ranijim slučajevima, negativni efekti su se prelili na našu zemlju sa vremenskim zaostatkom od šest meseci. Tačnije, od druge polovine prošle godine dolazi do nagle stagnacije rasta, ubrzanja inflacije i inflacionih očekivanja, produbljivanja eksternih deficita.

Dolazimo do zaključka da je stepen otpornosti privrede naše zemlje, pa i regiona, u direktnoj korelaciji sa konjukturnim kretanjima evrozone i EU. Sasvim logično, imajući u vidu spoljnotrgovinsku i investicionu povezanost. Svemu tome treba dodati strateške političke dileme i odluke, koje su pred nama i koje će najvećim delom odrediti naš budući rast i razvoj.

Dakle, biće zanimljivo čuti kako privrednici, političari i akademski eksperti ocenjuju današnju poziciju Srbije imajući u vidu sve prethodno navedeno.

Pored ovih tema, očekujem produktivnu diskusiju i kada je reč o nastavku strukturnih reformi, a svakako će biti zanimljivih rasprava na temu razvoja pojedinih industrija, obrazovanja, zdravstva, održivog razvoja, e-mobilnosti i sl. Kao i svake godine, po završetku Foruma ćemo najznačajnije zaključke prezentovati u formi dokumenta „Kopaonik konsenzus”.

• S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti, da li, iz vašeg ugla, ekonomska situacija u ovoj godini i narednim godinama izgleda pesimistično ili pak ima prostora za optimizam? Šta mi možemo iskorititi u ovim vremenima?

Najnovije prognoze ekonomskih kretanja u Evropi govore da situacija nije baš tako crna, te da se tračak optimizma jasno oslikava. Ovaj blagi optimizam je posledica neočekivano dobrih rezultata privrede evrozone na kraju prošle godine. Taj rast je uzrokovan dejstvom više faktora: pad cena energenata, posebno prirodnog gasa, brži izlazak Kine iz kovid „lokdauna” (Kina je važan spoljnotrgovinski partner Evrope), smanjenje inflacije efikasnijim tempom od prethodno očekivanog. Evropska centralna banka je relativno kasno krenula sa pooštravanjem monetarnih uslova, strahujući da će ugroziti rast, kao i da će podizanjem kamata na obveznice izazvati krizu javnog duga kod nekih zemalja EU. Pokazalo se da je takva opreznost bila preterana, te se u narednom periodu može očekivati dalji rast kamata radi bržeg i efikasnijeg smanjenja inflacije. Verovatno će Nemačka i Italija, naši glavni trgovinski partneri, već posle prvog kvartala ući u tehničku recesiju, ali će ona biti plitka i prolaznog karaktera.

To daje nadu da Srbija u ovoj godini može ostvariti rast najviše od dva odsto, što je, s obzirom na okruženje, svakako, dobro. U svakom slučaju, ukoliko se ne dese neki nepredviđeni događaji, sa sigurnošću možemo tvrditi da privreda Srbije neće ući u recesiju.

• Rekli ste da će neke od tema biti posvećene generaciji Z, kao i održivom razvoju, jednom od imperativa današnjice, iz ugla mladih. Kada pričamo o tome, da li mislite da generacije koje dolaze mogu više da urade za svet uopšte i šta mislite koliko su mladi svesni i spremni na promene?

U poslednjih nekoliko godina jedan od panela na Forumu obavezno je posvećen mladima i deci. Organizujemo ga u saradnji sa Unicefom.

Ove godine želimo da posebno istaknemo posvećenost generacije Z održivom razvoju. Hajde da vidimo u kojoj meri starije generacije razumeju mlade koji su rođeni posle 1996, shvataju njihova zanimanja i potrebe.

Slično kao i milenijalci, i generacija Z je imala tu nesrećnu okolnost da prolazi kroz dve velike krize: svetska finansijska kriza iz 2008. godine i kovid kriza 2020/21. godine. Naravno, u različitoj dobi. I dok su milenijalci bili prva generacija koja je odrastala uz pametne telefone, personalne računare i internet, generacija Z je otišla nekoliko koraka dalje koristeći internet od ranog doba detinjstva, komunikaciju i interakciju na sajtovima društvenih mreža. To ih čini tehnološki superiornijim, osećaju se nezavisnije i imaju mnogo izraženiji preduzetnički duh. Oni stupaju na poslovnu i političku scenu i mi, stariji, moramo da ih upoznamo i razumemo.

Definitivno smo ponekad previše kritični i grešimo kada kažemo da mladima nedostaje dovoljno altruizma, idealizma, te iz toga izvlačimo zaključak da nema ni svesti o opštem dobru.

• Koji je recept da svaki naredni KBF bude još uspešniji?

Potrebno je da budemo u korak sa vremenom, te da i u narednim godinama zadržimo koncept posmatranja širih društvenih tema, a ne samo uskogrudo analiziranje makroekonomskih trendova. Neophodno je da još više regionalizujemo Forum, verovatno i kroz organizaciju jednodnevnih konferencija tokom godine u zemljama Zapadnog Balkana, gde bi Kopaonik biznis forum bio kruna svih godišnjih susreta.

Definitivno, Kopaonik biznis forum mora ostati mesto dijaloga, argumentovane i kritičke rasprave, bez pretenzije da donosi i nameće konačne sugestije i politike. I treba da sačuva nezavisnost u svakom smislu. Vlade se smenjuju, kao i političke stranke na vlasti, a Kopaonik biznis forum ostaje i nastavlja da raste.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: BIZLife Magazin