Koliko nas odeća odaje?
Piše: Aleksandra Velimirović Janakievski, osnivač i direktor modnog brenda Belgrade Workshop i discipline Modni koučing
“Tokom godina sam naučio da je na haljini najvažnija žena koja je u njoj.”
Iv Sen Loran
Kada sam svojevremeno otpočela bavljenje modnim biznisom želja mi je bila da damama ponudim dobro dizajniranu, kvalitetnu i udobnu odeću za sve prilike. Naročiti izazov su bile celodnevne potrebe zaposlene žene.
Tim mladih dizajnera beskompromisno je sledio ideju da sve one zaslužuju da izgledaju ali i da se osećaju lepo u našoj odeći. Vremenom, klijentela se proširivala, menjala, modni trendovi su se smenjivali i tako su nastala neka moja zapažanja…
Ono što je od samog početka upadalo u oči jeste kako različite žene drugačije nose istu odeću.
Neke su imale konzervativan pristup, druge ekscentričan, treće su pokazivale nesigurnost a pojedine su pokušavale da stvarnost “uguraju” u sliku u svojoj glavi. Najmanje je bilo onih koje su se “oblačile” – nosile stvari sa lakoćom.
Ako znamo da nam je za stvaranje prvog utiska o nekome potrebno svega nekoliko sekundi jasno je da odeća spada u vid komunikacije sa drugima i da kroz odevanje izražavamo sebe i više nego što su neki spremni da prihvate. Kao i u svakoj drugoj vrsti interakcije sa okolinom i u odevanju važe neka šira pravila vezana za određene kulture, podneblja ali i grupacije u društvu. Npr, opšte je prihvaćen stav da se na poslovni sastanak ne ide napadno odeven, u pozorište ne možete u trenerci itd. Poštovanje tih pravila je stvar dobrog vaspitanja i osećaja za vreme i mesto.
Međutim, koliko tipova ličnosi toliko i odevnih pristupa. Svi se trudimo da izgledamo lepo i ostavimo dobar utisak, pri čemu pojmovi “lepo” i “dobro” zavise od uverenja koja imamo, tj percepcije sebe i stvarnosti.
Često se dešava da mislimo kako odećom šaljemo jednu poruku dok nas drugi doživljavaju potpuno drugačije od onoga što smo hteli da postignemo.
Način na koji se odevamo mnogo govori o tome kako vidimo sebe ali i o onome što ne vidimo ili želimo da prikrijemo.
Osobe koje sebe prihvataju sa ljubavlju i poštovanjem imaju jasnu predstavu o sebi. Sa uživanjem i lakoćom ostvaruju sve vrste komunikacija pa i u odevanju. Kroz odeću jasno šalju poruku kako se osećaju, prate trenutak i prilagodjavaju se spoljnim okolnostima ali ne odstupaju od svoje suštine. Lišeni su potrebe da prikrivaju neke aspekte svoje ličnosti.
Oni koje nemaju baš dobro mišljenje o sebi opredeliće se za pretenciozan izgled kako bi “zasenili” druge ili će skliznuti u neupadljivost da bi izbegli procenu. Nesigurne dame traže potvrdu jer smatraju da ne mogu da se oslone na sopstveni sud pa u kupovinu obično vode mamu, sestru, drugaricu ili čak i partnera. Žene koje ne žele da priznaju sopstvene slabosti i potrebu za ljubavlju često se skrivaju iza maske beskompromisne poslovne žene ili provokativne zavodnice. Osoba koja se povlači u sigurnost crne boje u stvari neće da se preterano otkrije jer ne zna kako će biti prihvaćena.
Naravno, reč je o našim strahovima koji potiču od stečenih uverenja a koje onda projektujemo na svoju okolinu.
Kad shvatimo da smo sami sebi najbolji i najdraži, prestaćemo da spoljni svet doživljavamo kao mesto gde treba da se predstavimo boljim nego što jesmo. Ovo saznanje donosi radost i spokojstvo i dopusta našem biću da se izrazi onakvo kakvo jeste a rezultat toga je uvek najbolji.
Izvor: BIZLife
Foto: Modni koučing
Piše: Aleksandra Velimirović Janakievski
