Na temelju nove meta-analize koja sadrži 17 različitih istraživanja u kojima je učestvovalo čak 227.000 ispitanika, odgovor je – ne.

Međunarodni tim naučnika objavio je u Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju potvrdu onoga što su mnogi od nas sumnjali ili čemu smo se nadali – zdravstvene koristi mogu se ostvariti sa izrazito manjim brojem koraka.

Analiza otkriva da je 4.000 koraka dnevno dovoljno da smanji prosečnu smrtnost, a samo 2.400 koraka je dovoljno da smanji rizik od smrti prouzrokovane kardiovaskularnim bolestima. Naravno, što više koraka, to bolje.

Doktorka Kristina Joisten, upravnica Zavoda za fizičku aktivnost i promociju zdravlja na nemačkom sportskom univerzitetu (DSHS) sa sedištem u Kelnu, odgovara na neka od bitnih pitanja vezanih za hodanje, vežbanje i zdravlje.

Da li je mantra od 10.000 koraka besmislena?

„Zapravo i nije zato što postoji više analiza koje pokazuju da je cilj od 10.000 koraka važan predsluov za uspeh – posebno za sniženje krvnog pritiska i indeksa telesne mase (BMI)“, kaže Joisten.

Također, Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) trenutno preporučuje većini odraslih da teže cilju od 10.000 koraka zbog općeg zdravlja.

„Ustvari, tih 10.000 koraka dolazi iz japanske marketinške kampanje za pedometar pre Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, jer japasnki simbol za broj 10.000 liči na osobu koja hoda“, tvrdi Joisten.

Ona smatra da razne aplikacija za praćenje fizičke aktivnosti, pa i broja pređenih koraka pomažu ljudima, jer im omogućavajuuvid u ostvarena postignuća i tako služe kao dobra motivacija. Naravno, trebalo bi izbeći neke zamke.

Trčanje (Pixabay)

„Neki ljudi su frustrirani ako ne dosegnu svoje zadate ciljeve, a to nije dobro. Čak i mali napredak se mora uzeti u obzir. Mala povećanja od 500 do 1.000 koraka dnevno ili 5 do 10 minuta hodanja više lako se mogu realizovati“, kaže Joisten.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ljudima od 18 do 64 godine preporučuje minimalno 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, ili 75 do 150 minuta intenzivnije aerobne fizičke aktivnosti, uz vežbe jačanja velikih grupa mišića dva puta nedeljno ili više.

Isto važi i za starije od 65 godina kojima se posebno preporučuju vežbe ravnoteže i koordinacije.