Ako imate dete rođeno u dvehiljaditim, vrlo je verovatno da ste čuli za knjigu „Najsrećnija beba u kraju”. Napisao ju je doktor Harvi Karp i uz nju doneo čuveno pravilo „5S”, tj. pet jednostavnih koraka za umirivanje bebe koja plače. Oni koji ne znaju za knjigu a imaju bebu – vreme je da saznaju kako da sebi olakšaju gajenje bebe, a svom detetu olakšaju odrastanje, a oni koji o tome ne razmišljaju – bilo bi dobro da ostanu sa nama da kraja, jer je u pitanju preduzetnička priča sa malo „srpske krvi”.

Naime, Harvi Karp i njegova supruga, Srpkinja Nina Monte Karp, 2001. godine, osnovali su kompaniju Happiest Baby. Kao što joj i ime govori, ideja i misija kompanije su da učine bebu i roditelje srećnim uz pomoć pametne kolevke imena SNOO. Kako to čini jedna kolevka, objašnjavaju nam Dalibor Panić, Head of Engineering, i Darko Živanović, Senior Engineering Manager, koje zajedno sa četrdesetak članova tima susrećemo na Divčibarama, gde koriste vreme za zbližavanje, ali i edukaciju. Na prvi pogled, zaključujemo da je u pitanju glasna i vesela grupa inženjera, ali iz razgovora saznajemo da nisu samo to.

Happiest Baby

Kako nam objašnjavaju u živom razgovoru, kolevka SNOO je njihov ponos: „To je jedinstvena kolevka koja omogućuje roditeljima mnogo više nego što druge kolevke daju. U načelu, reč je o pametnoj kolevci koja obezbeđuje kontrolu bebe u kojem položaju se nalazi i smanjuje rizik od iznenadne smrti novorođenčeta. Samim tim, omogućuje roditeljima da imaju lakšu negu bebe, jer kolevka imitira unutrašnjost maminog stomaka i pravi okruženje gde beba može sigurnije da se oseća i da bude mirnija.”

Kako nam objašnjavaju sagovornici, kolevka je pametna jer prepoznaje kad se beba budi, uljuljkava je i pušta zvuke koji novorođenče mogu ponovo da uspavaju.

Zašto je primarni proizvod baš kolevka za bebe?

Dalibor Panić: Osnivač kompanije, doktor Harvi Karp, čovek je koji je ceo život posvetio bebama. Njegova ekspertiza je sigurnost i spavanje beba. Ono što je hteo u nekom delu svoje karijere jeste da napravi proizvod koji bi omogućio ono što mu je ekspertiza – da beba bude sigurna i da kvalitetno spava, tako da je sve krenulo od njega i došlo do nas.

Kako je došlo do toga da kompanija sa sedištem u Americi odluči da će poslovati u Srbiji?

Dalibor Panić: Jedan od osnivača sa Harvijem Karpom jeste njegova supruga, Nina Monte Karp, koja je poreklom sa ovih prostora, ali živi u Americi već 40 godina. Njena ideja je bila da baš taj segment razvoja prebaci u Srbiju, ali ne samo zato što je ona iz Srbije već i zato što je imala poverenja u naše inženjere ovde. Oni su na dobrom glasu kada je reč o softverskom inženjerstvu.

Kako funkcioniše jedna kompanija čije je sedište u Americi, a proizvodi u Srbiji?

Darko Živanović: Vremenska razlika nam je najveći problem, ali snalazimo se. Dosta poverenja i odgovornosti je na nama ovde, ne moramo da se konsultujemo stalno sa Amerikom. Uspevamo da se organizujemo uz pomoć podele posla, gde se tim u Americi bavi operacijama, marketingom i samom prodajom, a srpski razvojni centar vodi celu priču u vezi sa razvojem softvera.

Kakva je prednost poslovanja u Srbiji u odnosu na Ameriku?

Dalibor Panić: U Americi ne može tek tako da se napravi firma bez ogromnih investicija. Istočna Evropa je jeftinije tržište, samim tim, na ovim prostorima manje košta razvijanje tima. Mislim da je Los Anđeles prezasićeno tržište za stvaranje novih firmi i da retko ko pokušava da neki tim napravi kompletno u Americi.

Darko Živanović: Kada govorimo o prednostima, ono što možemo da ponudimo ovde, a što spada u nekakav balkanski mentalitet, jeste osećaj pripadnosti projektu i firmi, taj porodični odnos koji smo uspostavili. To je ono što u našem razvojnom centru najviše i dolazi do izražaja. Generalno, u Srbiji jeste razvijeno IT tržište, pogotovo u domenu autsorsinga; mi se tu malo razlikujemo, jer radimo na našem proizvodu. Trudimo se da u našoj organizaciji, koja je horizontalna i svako od nas jeste deo porodice, gledamo da radimo na osećaju pripadnosti kako celoj firmi tako i projektu, što kroz druženja, što kroz različite aktivnosti. Mi se, ipak, vodimo plemenitom misijom i vizijom. Želimo da što više beba bude bezbedno, jer smo, nažalost, imali u okruženju situacije u kojima bebe umiru od sindroma iznenadne smrti, koji se najčešće dešava u tih prvih nekoliko nedelja bebinog života. Ovo je stvarno nešto čime mi možemo da pomognemo.

Unutar tima svako od nas, na kojoj god poziciji bio, ima tu mogućnost da učestvuje u definisanju proizvoda. Nemamo vertikalnu strukturu, gde, da bi došao do neke ideje i plasirao je, moraš da prolaziš kroz nekoliko nivoa komunikacije. I ovde smo se okupili tri dana da bismo uspostavili bolju vezu između sebe i da bi svako od nas imao svoj značaj i smisao u ovom procesu.

Kako IT sektor omogućava proizvodu da bude premijum?

Dalibor Panić: Ogroman napor je uložen da se kolevka dizajnira. Mi smo ušli u priču sa ogromnim predznanjem čoveka koji je godine proveo radeći istraživanje, čoveka koji ima mnogo teza i naučnih radova. Mi ulazimo sa velikim predznanjem kako nešto treba da radi i, samim tim, možemo da kažemo da znamo kako će beba da se ponaša u raznim situacijama. Vrlo oprezno smo ušli u to i svaka nadogradnja tog softvera i hardvera vrlo je rigorozno testirana. Imamo vrlo pažljiv pristup da bismo garantovali premijum proizvod.

Darko Živanović: Mi konstantno sarađujemo sa vodećim američkim i evropskim univerzitetima koji rade analize na osnovu podataka koje naša kolevka sakuplja. Mi trenutno imamo skoro 500 miliona sati bebinog sna i ponašanja koje možemo da izdvojimo za svaku bebu u našim kolevkama. Uz pomoć toga pokušavamo da predvidimo kako će se beba ponašati.

Iz kog budžeta se finansiraju takva istraživanja?

Darko Živanović: Mi smo, kao i svaka kompanija, usmereni na investicije koje su neophodne da bismo mogli da razvijamo nove stvari i da bismo radili istraživanja. Mnogi naši investitori su prijatelji kompanije. Ima i velikih holivudskih zvezda, ljudi koji su ulagali i pomagali nam da ponudimo premijum proizvod. Neki od poznatih su Skarlet Johanson, Bijonse, Rijana. Mi znamo da Ilon Mask koristi SNOO. Ljudi vole i koriste SNOO, a mi imamo dokaze za to.

A kako je SNOO to uspeo?

Dalibor Panić: SNOO ima patente koji su zaštićeni, a mi radimo istraživanja. Neko ko pravi startap sutra neće imati to. Ako neko bude poželeo da sutra napravi nešto slično, neka napravi. Ali da li je on imao Harvija Karpa, koji je radio 50 godina na tome?

Kako formirate cene svojih proizvoda i da li je Srbija tržište za kolevku SNOO?

Dalibor Panić: Mi trenutno nemamo korisnike u Srbiji. Voleli bismo i mogli bismo to da promenimo, ali je, u načelu, naše tržište Amerika, EU, Velika Britanija i Australija. To ne znači da mi ne želimo da se širimo. Ulazak na tržište Srbije samo zahteva poseban napor, a trenutno postoje drugi prioriteti. Ipak, ja mislim da ćemo doći u Srbiju i region.

Pošto mi imamo mrežu SNOO kolevki i vidimo gde se svaka od njih nalazi, interesantno je da vidimo da imamo kolevku u državi u kojoj se uopšte ne prodaje. Postoji celo tržište već korišćenih SNOO kolevki. Ova kolevka se, uglavnom, koristi do bebinih šest meseci života. Ako si kupio kolevku SNOO, posle toga je logično da ćeš je prodati ili pokloniti. Mi smo, takođe, nedavno pokrenuli mogućnost da korisnici iznajme SNOO na šest meseci. Korisnici, nakon toga, vraćaju kolevku, mi je osvežimo i pošaljemo ponovo.

Ko ste vi kada niste menadžeri? Šta je ono što vam iz privatnog života pomaže da budete uspešni u poslu?

Dalibor Panić: Sport i porodica su moji pokretači. Imam suprugu i ćerku, a bavim se skvošom i idem u teretanu. Cilj mi je da ostanem fit i zdrav da bih mogao da radim ovoliko (smeh).

Darko Živanović: Veoma je bitan taj balans, a mi se trudimo da to primenimo i na poslu. Želimo da naši zaposleni imaju dobar odnos između privatnog života i aktivnosti na poslu kako bismo bili produktivni i puni energije. Putovanja jesu nešto što me ispunjava. Trudim se da vikende iskoristim negde, a volim i da ispunim svoj plan prema kojem od dva do tri puta godišnje moram da odem negde malo dalje.

Kakvi su planovi kompanije za narednih pet godina?

Dalibor Panić: Imamo planove da razvijamo druge pametne uređaje. Cilj nam je da napravimo bebin ekosistem, sobu koja može da pomaže roditeljima da dalje odgajaju bebu. Ne želimo da se zadržimo na kolevci, želimo da je unapredimo i hoćemo da se fokusiramo na bebu. Cilj nam je da roditelji u svakom trenutku znaju da mogu da računaju na naše proizvode.

Darko Živanović: Generalno, nije samo u pitanju beba, već ceo ekosistem. Mi želimo da pomognemo u odgoju male dece do pet-šest godina, gde ćemo pomoći roditeljima da isprate na najbolji mogući način odrastanje svoje dece.