Koji su dalji koraci održivog razvoja?
U okviru inicijative „Green Week“ na Ekonomskom fakultetu je održana konferencija i panel diskusija na temu održivog razvoja sa eminentnim govornicima.
Predavanje je održala predsednica Upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu (CEVES), prof. dr Kori Udovički. Istakla je da je ublažavanje klimatskih promena danas postao imperativ i da su sve aktivnosti usmerene na cirkularnu ekonomiju:
Klimatske promene se dešavaju zbog ljudskog ponašanja. Od početka industrijalizacije podigli smo temperaturu zemlje za 1,1 °C i nadamo se da će se zadržati na 1,5 °C. Srbija je u Evropi koja prednjači i najiskrenije se zalaže za dekarbonizaciju koja mora da postane trošak i moraju da plate svi koji učestvuju u prirvredi. Do 2050. obavezali su se da će biti prvi kontinent koji će da se dekarbonizuje. Mi smo deo njihove interesne sfere i prihvatili smo te obaveze. Ako gledamo emisije gasova sa efektom staklene bašte, Srbija je narandžasta. Cilj je da jednog dana emisije budu 0. Važno je da Srbija lagano ide ka tome.
Zaključila je da pravac poljoprivrede treba da bude sa manjom energetskom intenzivnošću, a da je zelena privreda budućnost prema kojoj se moramo kretati. Studenti i Kori Udovički razmenili su informacije o uglju, zapošljavanju i novim pravcima koji se uvode.
Razvojna strategija Ekonomskog fakulteta ima dve okosnice, internacionalizaciju i saradnju sa privredom. Prvi je fakultet u Srbiji koji je dobio relevantnu evropsku akademsku akreditaciju za osnovni akademski program. Aktivnosti i interesovanja studenata su pomogle da redizajniraju studije i uvedu predmet sa temama održivog razvoja. Slede dva makro globalna trenda, a to su digitalizacija i održiv razvoj.
Na panel diskusiji koju je vodio Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine” gosti su bili prof. dr Đorđe Mitrović sa Ekonomskog fakulteta, Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, Tijana Ljubenović iz Mladih Istraživača Srbije i Violeta Belanović Kokir iz kompanije Sekopak.
Profesor dr Đorđe Mitrović istakao da je otpad osnovni input u cirkularnoj ekonomiji, ali nije dovoljno obratiti pažnju samo na upravljanje otpadom, već i na održavanje proizvoda i njegovu popravku:
Obrazovni sektor cirkularnu ekonomiju prepoznaje i to je najviše istaknuto na fakultetima tehničkih usmerenja, a zaostajemo na fakultetima društvenog usmerenja. Pomoglo bi da postoje zajedničke kurseve na master studijama i da postoji multidisciplinarni pristup.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije pružio je punu podršku za Sustainable Development klub, praksu i istraživanja koja se rade na Ekonomskom fakultetu:
Nema ekologije u Srbiji dok se ne uvede deponska taksa. Procenjeno je da imamo 2,5 miliona tona komunalnog otpada godišnje u Srbiji što je minimalno 25 miliona evra i taj iznos možemo da napravimo 4 ozbiljna centra za tretman otpada.
„Privreda mora da brine o svojim proizvodima, a mi imamo regulativu koliko otpada mora da bude sakupljeno i reciklirano, ali imamo i dalje ambalažu u rekama i parkovima. Mora da postoji inspekcijski nadzor u svemu, od industrije do građana, jer su oni najbitniji, jer konzumiraju taj proizvod” objasnila je Belanović Kokir.
Mladi istraživači Srbije ove godine slave 44. godine postojanja i iz godine u godinu postoji sve veće interesovanje mladih koji se prijavljuju da budu deo ekoloških akcija.
„Mi ih motivišemo da budu proaktivni i da se bave temom zaštite životne sredine, jer nam je cilj bolja životna sredina“, rekla je Ljubenović.
Zajedničkim snagama moguće je da se naprave koraci ka boljoj i čistijoj budućnosti koja zavisi od pojedinca i društva u celini.
Izvor: BIZLife
Foto: Promo
