Kogeneracija – električna i toplotna energija iz gasa
Kogeneracija je proces kada se gas pretvara u električnu i toplotnu energiju na način koji je ekološki prihvatljiv i efikasan.
Živimo u svetu u kom vlada povećana potreba za energentima, ali i želja da se doprinese zaustavljanju klimatskih promena. Zato je pred proizvođačima energije kompleksan zadatak – da obezbede energiju za dalji razvoj globalne ekonomije po pristupačnim cenama i da to urade na način koji će doprineti unapređenju zaštite životne sredine.
Iako se za naftne kompanije, pre svega, vezuje proizvodnja energije iz fosilnih goriva, globalni trendovi učinili su da se i naftaši posvete energetskoj tranziciji.
Pojedine kompanije započele su projekte dobijanja električne energije iz obnovljivih izvora, poput Sunca i vetra, i čini se da im ovaj zaokret u poslovanju sasvim dobro ide.
Tako se na portalu Shell Energy može videti da ova kompanija takozvanom zelenom energijom snabdeva čak 1,4 miliona domaćinstava. Francuski Total uveliko se bavi solarnom energijom, dok norveškom Equinoru sasvim dobro idu projekti proizvodnje električne energije pomoću vetrenjača i solarnih panela.
Ovi globalni trendovi nisu zaobišli ni Srbiju. Naša najveća naftna kompanija, NIS, pokrenula je projekte proizvodnje električne energije još 2013. godine od kada se realizuje program kogeneracije. Ovaj program podrazumeva istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije iz prirodnog gasa koji je ekološki prihvatljivije gorivo od, na primer, uglja.
Šta je kogeneracija?
Kogeneracijom se gas pretvara u električnu i toplotnu energiju na način koji je ekološki prihvatljiv i efikasan. Za te svrhe se koristi gas, koji zbog visokog prisustva ugljen dioksida i azota, ranije nije bio iskorišćen, odnosno spaljivan je na baklji. Sada, korišćenjem ovog gasa za proizvodnju energije, NIS ostvaruje značajne poslovne koristi, ali i doprinosi zaštiti životne sredine jer su smanjene emisije gasova u atmosferu. Kada je reč o biznis efektima, toplotnu energiju kompanija koristi za sopstvene potrebe, dok se višak proizvedene struje prodaje na domaćem tržištu. Program kogeneracije ujedno je značio i početak trgovine električnom energijom za NIS, a ova kompanija je sada prisutna na tržištu električne energije u Srbiji i regionu. Male elektrane u kojima se prerađuje gas NIS je izgradio na osam lokacija u Srbiji, na naftnim i gasnim poljima, a u ovaj program investirano je više od 20 miliona evra. Pored Srbije, NIS je započeo proizvodnju električne energije i u Rumuniji, na gasnom polju Žombolj, a proizvedenu struju kompanija prodaje na lokalnom tržištu.
Zelena agenda NIS-a
Želeći da doprinese poboljšanju ekološke slike cele Srbije, NIS sprovodi i druge projekte u okviru svoje zelene agende i energetske tranzicije. Jedan od najboljih primera za ulaganja koja ostvaruju istovremene značajne biznis i ekološke efekte je „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte Pančevo. Ovo postrojenje vredno je više od 300 miliona evra, a NIS-u omogućava veću proizvodnju najvrednijih goriva. Istovremeno, ovaj kompleks donosi brojne ekološke benefite – prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora i smanjenje emisija gasova i praškastih materija u vazduh.
Takođe, NIS je započeo postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije na svojim benzinskim stanicama. U okviru prve faze ovog projekta solarni paneli će biti postavljeni na osam NIS Petrol i GAZPROM stanica. Očekuje se da će na ovaj način biti ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona.
Pored toga, u Elemiru kraj Zrenjaina, NIS je 2016. godine pustio u rad Aminsko postrojenje. Rad ovog savremenog postrojenja, u koje je uloženo više od 30 miliona evra, omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer je način prerade gasa takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“.
Inače, NIS je od 2009. godine uložio više od 900 miliona evra u ekološke projekte i poslovne inicijative koje su bitno popravile stanje životne sredine u Srbiji. NIS je zelenu agendu označio kao jedan od stubova svog strateškog razvoja, te će sa realizacijom brojnih ekoloških projekata nastaviti i u narednom periodu, navode u kompaniji.
Podrška kompanije NIS ekološkim projektima – Kanjiža dobila novi eko park
Izvor: BIZLife
Foto: NIS
