Ko je Klaudija Goldin, treća žena u istoriji koja je dobila Nobela za EKONOMIJU?

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je danas američkoj ekonomistkinji Klaudiji Goldin (Claudia Goldin) za njeno istraživanje koje je pomoglo u razumevanju uloge žena na tržištu rada.

Profesorki sa Harvarda, koja je treća žena kojoj je dodeljena prestižna nagrada za ekonomiju, dato je priznanje „za to što je unapredila naše razumevanje ishoda na tržištu rada žena“, saopštio je žiri.

„Njeno istraživanje otkriva uzroke promena, kao i glavne izvore preostalog rodnog jaza“, dodaje se u saopštenju.

Globalno, oko 50 odsto žena učestvuje na tržištu rada u poređenju sa 80 odsto muškaraca, ali žene zarađuju manje i manje je verovatno da će dostići vrh karijerne lestvice, navela je komisija za nagradu, prenose strani mediji.

Klaudija Goldin (Beta/AP)

Od svih Nobelovih nagrada, nagrada za ekonomiju ima najmanji broj žena laureata, sa samo dve prethodne dobitnice otkako je prvi put dodeljena 1969. – Elinor Ostrom 2009. i Ester Duflo 2019. Prošle godine, čast je pripala američkim ekonomistima Daglasu Dajmondu i Filipu Dibvigu zajedno sa bivšim šefom Federalnih rezervi Benom Bernankeom za istraživanje banaka u vremenima previranja.

Žiri je istakao da je Klaudijin rad „pružio prvi sveobuhvatan prikaz zarada žena i učešća na tržištu rada kroz vekove“.

Čime se u svom radu bavila Goldin?

Randi Hjalmarsson, ekspertkinja u komisiji za dodelu nagrada, rekla je da je Goldin kombinovala alate tržišta rada sa onima koje koriste ekonomski istoričari da bi prikazala kako se zapošljavanje žena u SAD razvijalo tokom više od 200 godina, gde je uglavnom poljoprivredno društvo evoluiralo u industrijsko, a zatim i kancelarijsko.

„Morala je biti detektivka“, rekla je Hjalmarsson, opisujući kako je Goldin otkrila i protumačila nove izvore podataka za periode u kojima su zanimanja i zarade žena često ostajali nezabeleženi, pokazujući da je njihova stopa zaposlenosti bila mnogo veća nego što je prikazano u popisima.

BREAKING NEWS
The Royal Swedish Academy of Sciences has decided to award the 2023 Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel to Claudia Goldin “for having advanced our understanding of women’s labour market outcomes.”#NobelPrize pic.twitter.com/FRAayC3Jwb

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 9, 2023

Jedan od njenih najkontraintuitivnijih nalaza bio je da se učešće žena u plaćenim poslovima nije stalno povećavalo tokom vremena, ili u skladu sa ekonomskim rastom, već je formiralo krivu u obliku slova U.

Skoro 60 odsto udatih žena je bilo zaposleno krajem 18. veka — uključujući one u poljoprivredi, kućnoj radinosti i u kući — ali je ovaj procenat opao tokom sledećeg veka pošto je industrijalizacija otežala kombinovanje rada u fabrikama sa porodičnim dužnostima.

Čak i u 20. veku, napredak u zatvaranju rodnog jaza u pogledu zapošljavanja i zarade bio je „spor i sporadičan“, otkrila je Goldin. Otvorene barijere, kao što je zakonodavstvo koje sprečava žene da ostanu na pozicijama kao što su učiteljica ili kancelarijska radnica kada se udaju, igrale su ulogu u tome.

Historically, much of the gender gap in earnings could be explained by differences in education and occupational choices. However, this year’s economic sciences laureate Claudia Goldin has shown that the bulk of this earnings difference is now between men and women in the same… pic.twitter.com/MGWou9hHZx

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 9, 2023

Kao i strukturne promene na tržištu rada. Platna diskriminacija prema ženama porasla je početkom 20. veka, otkrila je Goldin, pošto je rast uslužnog sektora naveo poslodavce da odustanu od ugovora o delu u korist struktura mesečnih plata koje su imale tendenciju da nagrađuju dug radni staž.

Druga ključna studija koju je sprovela pokazala je kako je uvođenje kontraceptivnih pilula u različito vreme u različitim američkim državama dovelo do toga da žene planiraju i ulažu u svoje obrazovanje i karijeru, piše Financial Times.

Iako Goldin ne koristi svoje istraživanje kao osnovu za političke zaključke, komitet koji je dodeljivao nagradu rekao je da je ono imalo „ogromne društvene implikacije“.

Ko je Klaudija Goldin?

Rođena 1946. u Njujorku, Goldin je treća žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju. Ona je Henri Li profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard i ko-direktor radne grupe za rod u ekonomiji u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja u Sjedinjenim Državama.

Autorka je nekoliko knjiga i najpoznatija je po svom radu o istoriji žena u američkoj ekonomiji. Goldin je 1990. godine postala prva žena koja je zaposlena na ekonomskom odeljenju Harvarda.

Klaudija Goldin (Beta/AP)

Njena knjiga iz 1990. „Razumevanje rodnog jaza: Ekonomska istorija američkih žena“ bila je izuzetno uticajna u ispitivanju korena nejednakosti plata.

Nastavila je sa studijama o uticaju kontraceptivnih pilula na karijeru i bračne odluke žena, ženskim prezimenima nakon udaje kao društvenom indikatoru i razlozima zbog kojih su žene sada većina studenata.

Lažni Nobel

Nagrada za ekonomiju, koju je ustanovila Švedska centralna banka, je jedina nagrada koja je odstupa od prvobitnih pet koje je kreirao naučnik Alfred Nobel, ponekad joj je dodeljivan nadimak „lažni Nobel“.

Međutim, baš kao i druge nagrade za nauku, Kraljevska švedska akademija nauka odlučuje o pobedniku, a pronalaženje kandidata prati isti proces.

Kao i ostale Nobelove nagrade, dolazi sa zlatnom medaljom, diplomom i svotom od 11 miliona švedskih kruna (oko milion dolara). Laureati dobijaju svoje nagrade od kralja Karla Gustava na raskošnoj ceremoniji dodele u Stokholmu.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Beta/AP