Kako žive i šta žele mladi u Srbiji?

Mladi u Srbiji svoj dan, 12. avgust, dočekuju kao nezaposleni, politički neaktivni, razočarani, bez materijalnih mogućnosti da zasnuju porodicu, sa željom da odu odavde.

Njihov položaj je, ocenjuje Jelena Milanović, predsednik UO Krovne organizacije mladih (KOMS), nezadovoljavajući. Čak dve trećine izdržavaju roditelji, svaka druga mlada osoba nema posao, 70 odsto želi da se odseli, a u političke stranke se učlanjuju samo da bi dobili posao.

Istraživanja na koja se KOMS poziva pokazuju i da 45,9 odsto mlađih od 30 smatra da je državni posao najbolji, a više od polovine misli da ne može svojim radom da zaradi za život. U ovo su posebno ubeđeni žitelji istočne i južne Srbije.

Takođe, za aktivno učešće u društveno-političkim dešavanjima u zemlji zainteresovan je tek svaki deseti, a više od 60 odsto njih izjašnjava se da nema poverenja u političke partije.

„Svi danas konstatuju da je najveći problem to što su mladi nemotivisani, a mi odgovaramo da to nije problem, već rezultat sveukupne situacije.“

Ne uključuju se u politiku jer ne žele da budu samo dekoracija i da umesto njih odlučuje neko „veće staraca“. Žele da zaista igraju ključnu ulogu u kreiranju svoje budućnosti, kaže Milovanović.

Ona pominje i nepovoljan materijalni položaj novih generacija, što zbog kasnog osamostaljivanja, što zbog nemogućnosti kombinovanja rada i studiranja. Obrazovni sistem je nefleksibilan, a samo sedam odsto mladih i studira i radi.

Isti je procenat mladih osoba u parlamentu, a skupštinski Odbor za omladinu i sport ne postoji od 2012. Oni su ubeđeni da ih političke elite ignorišu.

Prosečan „omladinac“ u Srbiji ima završenu srednju školu, uglavnom je bez stalnog posla, nije se ni finansijski, ni stambeno osamostalio, ne pohađa nikakve dodatne obuke i doškolovanja, nije zadovoljan politikom, ni medijima, misli da su kriminal i vršnjačko nasilje glavne bezbednosne pretnje, veruje da su alkohol i droga lako dostupni…

Zanimljivo je i da posao aktivno traži tek 10 odsto ispitanika, a 5,3 odsto niti traži posao niti se školuju. I dok su zaposleni mahom muškarci između 25 i 30 godina, studenti su u većini slučajeva devojke, i to iz gradskih naselja.

Takođe, momci koji još zavise od roditelja to obrazlažu nedostatakom novca, dok je za devojke presudna želja da ostanu sa mamom i tatom. Većina mladih svoju ekonomsku situaciju opisuje kao prosečnu, trećina kao dobru, dok je 9,9 odsto opisuje kao lošu ili izrazito lošu.

Izvor: Novosti