Kako su snovi, nesigurnosti i težnja za smislom postali deo industrije vredne milijarde dolara?

„Brain rot”, u bukvalnom prevodu „truljenje mozga”, Oksfordova je reč 2024. godine. Ovaj izraz, kako se navodi, predstavlja pogoršanje mentalnog stanja usled prekomerne konzumacije nekvalitetnog sadržaja, naročito onlajn, odnosno na društvenim mrežama.

Kako objašnjavaju sa ovog prestižnog univerziteta, izbor reči godine predstavlja odraz kolektivnog raspoloženja i ključnih tema koje su obeležile proteklu godinu. Upravo ove reči postaju simboli godina iza nas, beležeći kako smo se osećali, razgovarali i šta nas je oblikovalo.

Da li je onda „brain rot”, u eri u kojoj su društvene mreže i digitalni svet postali neizostavan deo svakodnevice, precizan odraz savremenog kolektivnog stanja uma?

Nekih 140 kilometara dalje, jedan drugi, podjednako prestižan univerzitet – Kembridž, uprkos sličnim kriterijumima za izbor, za svoju reč godine proglasio je „manifest”. Ovaj pojam označava korišćenje tehnika poput vizualizacije i afirmacija kako biste zamislili ostvarenje svojih želja, verujući da to povećava šanse za njihovo ispunjenje.

Reč „manifest” postala je popularna van okvira zajednica za samopomoć i društvenih mreža, proširivši se u mejnstrim medije, posebno nakon što su poznate ličnosti govorile o tome kako su „manifestovale” svoj uspeh. Ovaj koncept, koji potiče iz duhovnog pokreta starog preko 100 godina, posebno je dobio na zamahu tokom pandemije, a njegova popularnost nastavila je da raste, naročito na Tiktoku.

Tako, dok nam jedni poručuju da nam um odumire, s druge strane dobijamo sugestije da je ključ svega upravo da ga otvorimo. Da li ova dva termina, na prvi pogled nepovezana, zapravo oslikavaju kontrast savremenog trenutka? Dok nas nepregledne količine plitkog sadržaja zaglupljuju i otupljuju, istovremeno cveta industrija samopomoći, motivacionih govora i onlajn programa koji obećavaju da ćemo uz „pravu tehniku” preuzeti kontrolu nad svojim životom.

Od proroka do influensera: Kako se monetizuje potraga za smislom?

Tradicionalno, kraj godine oduvek je bio vreme introspekcije i postavljanja ciljeva. Međutim, ovaj, nekada lični i intimni proces – danas je deo industrije vredne milijarde dolara, industrije koja obećava uspeh, napredak i „bolju verziju sebe” kroz proizvode i usluge koje podstiču našu potrebu za smislom i kontrolom. Od planera za ciljeve do aplikacija za praćenje napretka i personalizovanih koučing programa, industrija samopomoći oslanja se na ljudsku potrebu za smislom.

Marketing ovih proizvoda i usluga pažljivo je usmeren na ljudsku potrebu za kontrolom. U vremenu globalne neizvesnosti, brendovi ne prodaju samo alate, već i emociju – nadu da možemo preuzeti uzde svog života.

Ipak, ovo nije fenomen modernog doba. Još u antičkoj Grčkoj, filozofi su naplaćivali svoja učenja o sreći i smislu života, dok su proroci i vračevi nudili „uvid” u budućnost u zamenu za vredne poklone. U srednjem veku, crkva je prodavala indulgencije – oproštaj grehova u zamenu za novac – obećavajući večni mir duši. Ovaj princip da se ljudska težnja za boljim sutra monetizuje opstao je kroz vekove, menjajući samo oblike.

Žena (Diversifylens)

Iste arhetipske poruke, samo prilagođene eri algoritama, koriste se i danas. Umesto lekovitih eliksira, sada imamo kurseve, podkaste i aplikacije. Umesto proroka, imamo influensere i lajf koučeve. Poruka je ista – vi možete više, bolji ste nego što mislite, ali samo uz pravog vodiča ili pravi proizvod.

Moć vere ili moć marketinga?

Ima li istine u onome da ne postoji loš proizvod, samo loš marketing? Upravo tu i leži moć marketinga – u sposobnosti da prepozna i artikuliše potrebu pre nego što je sami osvestimo. Dobar marketing ne prodaje samo proizvod, već priču, identitet i obećanje. Čak i prosečan proizvod može postati poželjan ako je predstavljen kao rešenje za dublji problem ili način da postignemo nešto veće od sebe. Ali gde je granica između inspiracije i manipulacije?

Kada kupujemo planer, mi ne kupujemo samo listove papira – mi kupujemo organizovanost, produktivnost i kontrolu nad svojim vremenom. Kada biramo aplikaciju za meditaciju, ne biramo samo funkcionalnost, već mir, fokus i obećanje bolje verzije sebe.

Svaka afirmacija, svaki planer i svaki kurs prodaje nam obećanje – da je rešenje naših problema udaljeno samo jedan korak, samo jedan klik ili samo jednu uplatu. Ali posle tog jednog koraka – uvek će biti još jedan, potom još jedan i uvek ćemo biti „gotovo tamo”, ali da li ćemo ikada stići?

Da li tržište profitira od naše želje za kontrolom i nadom ili možda pre od našeg straha i nesigurnosti? Da li ćemo ikada biti dovoljno dobri ili ćemo preći na „sledeći nivo”, ali samo na trenutak, pre nego što nam se sugeriše da postoji još bolja verzija – verzija koja zahteva novi alat, novu uslugu, novi vodič? Da li je to stanje večne težnje upravo i cilj?

Nije tajna da dobro ispričana priča može da proda gotovo sve – od ideje pa do običnog papira sa linijama. Ali gde povlačimo granicu?

Ovo nije nužno loše. Marketing koji inspiriše, pokreće ili pomaže da se rešimo pravih problema može biti izuzetno moćan alat. Ali kada prelazi u manipulaciju – kada se nesigurnosti namerno produbljuju, a na rešenja stavlja cena – tada prestaje da bude koristan i postaje štetan.

Kreiranje iluzije kontrole: Naš sopstveni zatvor?

U svojoj srži, marketing industrije samopomoći oslanja se na duboko ukorenjenu ljudsku potrebu za boljim životom i smislom. To je istovremeno njena snaga i slabost. Dok nas inspiriše da budemo ambiciozniji, organizovaniji i istrajniji, ona nas istovremeno može zarobiti u beskonačnoj težnji za savršenstvom, koje se, paradoksalno, nikada ne može dostići.

Zašto toliko bežimo od nesavršenosti? Zašto osećamo potrebu da svaki aspekt svog života imamo pod kontrolom, isplaniran do najsitnijih detalja? Možda upravo tu leži koren problema – u iluziji da savršenstvo i potpuna kontrola mogu doneti mir. A možda rešenje leži u suprotnom pristupu: u prihvatanju nesavršenosti i ranjivosti kao sastavnog dela ljudskog iskustva.

Možda ovog puta u novu godinu ne treba da zakoračimo s beskonačnim spiskom ciljeva i planova, koji nas često preplave pre nego što ih počnemo ostvarivati. Šta ako se fokusiramo na to da svaki dan živimo najbolje što možemo, koristeći ono što već imamo?

Prava promena retko dolazi iz velikih preokreta – ona se gradi postepeno, kroz male, ali dosledne korake. Ako svakog dana unapredimo makar jedan mali segment svog života, makar za jedan procenat, ta sitna poboljšanja mogu se vremenom pretvoriti u značajne rezultate. Ne moramo odmah postati najbolja verzija sebe; dovoljno je da budemo samo malo bolji nego što smo bili juče.

Na kraju, smisao se ne nalazi na dnu neke daleke liste ostvarenih ciljeva, već u načinu na koji živimo svaki dan. Možda je tajna u tome da sebi damo dozvolu da budemo i ambiciozni i ranjivi, i produktivni i spontani – da radimo na sebi, ali i da uživamo u onome što već jesmo. Ako svakodnevno pravimo male korake napred, velika promena je samo pitanje vremena.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife Magazin/Marina Krak

Foto: Pixabay/Freepik/Canva/Diversifylens