Kako srpske vinarije grade globalni uspeh?
Srpske vinarije beleže izuzetan napredak u kvalitetu vina, ali i u pružanju celokupnog vinskog iskustva, koje obuhvata i prezentaciju, uslugu i ambijent. Autohtone sorte, poput prokupca, tamjanike i smederevke, sve više zauzimaju mesto na globalnoj sceni, dok se srpska vinska kultura intenzivno razvija, objašnjava za BIZLife Marija Bojović, somelijerka i osnivačica Vikend škole vina. Kako kaže, zdrava konkurencija i saradnja među vinarijama ključni su faktori za njihov rast. Uprkos izazovima, inovacije u proizvodnji i usluzi značajno unapređuju kvalitet i konkurentnost domaćih vina.
Na početku razgovora, naša sagovornica kaže da je vidljiv izuzetan napredak srpskih vinarija u odnosu na protekle godine, ističući to da su srpska vina rame uz rame sa vinima iz regiona i sveta. Marija primećuje da vinarije u Srbiji sada ne nude samo kvalitetna vina, već i celokupni wine experience: „Sama usluga, način na koji će nam to vino neko predstaviti, približiti, sljubiti ga uz hranu, ambijent – sve to umnogome pojačava intenzitet dobrog osećaja koji vezujemo ne samo za određeno vino već i za vinariju.”
Marija, dalje, objašnjava kako se vinska kultura u Srbiji postepeno razvija.
„Na kulturi ispijanja vina intenzivno radimo poslednjih nekoliko godina i sve više je nas, vinskih edukatora, koji se trudimo da kraćim kursevima vino uvedemo u živote kako novijih generacija tako i ozbiljnih poslovnih ljudi, kojima kultura ispijanja i odabira vina treba da postane deo opšte kulture.”
Jedna od ključnih tema našeg razgovora bila je i važnost autohtonih sorti grožđa u srpskom vinarstvu.
„Ono na šta proteklih godina stavljamo akcenat jesu domaće, autohtone i novonastale sorte. Neke od njih, kao što je prokupac, dobile su i svoj internacionalno priznat dan (14. oktobar). Planiramo da i ostale velikane, poput grašca i probusa, stavimo na listu najboljih na svetu. Ne bih izostavila ni tamjaniku, koja i dalje zauzima veliko parče vinskog neba među konzumentima, ali tu su, svakako, i morava, sila, neoplanta i smederevka, koje ne možete da probate u ostalim vinskim regijama.”
Kada je reč o međusobnoj konkurenciji među srpskim vinarijama, Marija ističe da je upravo ta konkurencija odskočna daska za zajednički rast i napredak: „Bez udruženosti vinarija nema ni bolje ni efektivnije prodaje. Zdrava konkurencija je nešto što je, definitivno, važno u svakoj oblasti poslovanja, pa i u vinskoj industriji. Udruženja vinara su pokazala izvanredne rezultate – kako u Srbiji tako i kada je reč o izvozu vina na strano tržište. Dobar temelj za razvoj i rast svake vinarije jesu međusobna saradnja, zajedničke degustacije, radionice, nastupi na salonima vina.”
Međutim, jedan od problema sa kojima se srpske vinarije suočavaju jesu ograničeni kapaciteti za posetioce.
„Jedan od problema sa kojima se vinarije susreću jesu mali kapaciteti objekata za potrebe velikih grupa. Zasada imamo nekoliko njih koji bi mogli da prime 60-ak posetilaca. Generalno, ne smatram da je to mana same vinarije, jer sam, obilazeći po svetu, primetila da većina njih ima skromne kapacitete. Akcenat je na vinu i vođenim degustacijama, sirevima i uljima, prodaji vina i domaćih proizvoda. Volela bih da naši ljudi shvate da se u vinariju dolazi zbog vina i ambijenta, a da se neke druge vrste velikih proslava organizuju u objektima koji su za tu namenu”, zaključuje naša sagovornica.
Kako se srpske vinarije suočavaju sa zahtevima modernih potrošača, neke od njih počinju da nude luksuznije usluge, poput smeštaja i ekskluzivnih degustacija.
„Ono što vinarijama nedostaje jesu smeštajni kapaciteti. Ukoliko želite da jedan dan provedete u jednoj vinskoj regiji (tri-četiri vinarije), svakako ćete poželeti da u poslednjoj i prespavate”, ističe Marija Bojović i dodaje: „Raduje me što sam u poslednjih nekoliko meseci primetila da su vinarije počele sa gradnjom smeštaja, tako da ćemo ubrzo imati i zaokruženu priču u ponudi.”
Inovacije su ključni deo uspeha svake vinarije, a Marija objašnjava kako srpske vinarije ulažu u modernizaciju i prate globalne trendove.
„Ako govorimo o inovacijama u vinu, one su iste kao i u modi. Svakodnevno se menjaju trendovi, potrebe, želje, ali bez osnovnog sredstva za rad – kao što su dobar i zdrav vinograd, čista proizvodnja, savremena sredstva za preradu grožđa – nema ni inovacija. Kada napravimo dobro vino, onda nam je važno da ima i bocu koja je u trendu, ali i primamljivu modernu etiketu. Adekvatne vinske čaše, kao i ostala pomagala za servis vina, stručno osoblje, u koje mora stalno da se investira – to su ključni momenti za razvoj određene vinarije”, zaključuje Marija Bojović.
Marijin optimizam i posvećenost srpskom vinu daju nadu da će domaće vinarije nastaviti da rastu i zauzimaju sve značajnije mesto na globalnoj vinskoj sceni, dok će lokalne sorte i dalje biti u centru pažnje i razvoja domaćeg vinarstva.
Na kraju razgovora, Marija Bojović se osvrnula na budućnost srpskog vinarstva u globalnom kontekstu.
„Ja sam večiti optimista i neko ko zaista veruje u srpsku vinsku scenu. Poslednjih 10-ak godina pratim razvoj malih, porodičnih vinarija. Kada bismo radili slepu degustaciju sa njihovim vinima i vinima iz najskupljih vinskih regija sveta, srpska vina bi mogla da pariraju najvećim vinima sveta. Srpsko vinarstvo je na svetskoj vinskoj sceni, mogu slobodno reći, među prvih 15. U ime napretka i razvoja naših vina – živeli!”
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Zoran Bojović
