Kako napraviti biznis tehnikom „kuc, kuc, od vrata do vrata“

Po struci medicinska sestra, nesvršeni student Više poslovne škole,  Branislava Vrbica se 2008. godine upustila u posao dizajniranja i šivenja garderobe za decu. Kao samohrana majka imala je trnovit ali uspešan poslovni put. Maštala je da otvori dečiji butik ali je sticajem okolnosti krenula u proizvodnju odeće za decu. Njen modni brend “Krokoline” pre nešto više od mesec dana učestvovao je na humanitarnoj reviji u rezidenciji grčke ambasade u Beogradu.

“Iako se kao mala nikada nisam igrala sa lutkama niti pravila garderobu za njih, često sam maštala, naročito kao tinejdžerka kako kreiram fantastične haljine koje nose na svetskim modnim pistama u to vreme poznate manekenke: Sindi Kraford, Naomi Kembel…”, seća se Branislava svojih početaka.

Kada je pre 11 godina rodila ćerku Anđelu, počela je da razmišlja o tome da otvori dečiji butik. Razlog više da krene u privatan biznis ležao je u zasićenju poslom koji je radila desetak godina pre toga.

“Inicijalna kapisla bio je Anđelin prvo rođendan kada u Beogradu nisam mogla da nađem odgovarajuću haljinicu. Dečiji butik je bio nešto totalno drugačije u odnosu na pređašnji posao. Tu bi pored tuđe prodavala i svoju unikatnu eksluzivnu garderobu za devojčice. Sticajem okolnosti ne otvaram dečiji butik, već u novonastaloj situaciji kao samohrana majka, krećem u proizvodnju garderobe za decu”, kaže ona.

Imala je veliku pomoć svoje porodice i svako je pomogao na svoj način. Na temeljima tatine firme “SZR Kroko”, koja ima dugu tradiciju pravljenja stvari i predmeta od kože, krajem 2008. godine započela je posao. “SZR Kroko” 2011. godine prelazi u “Krokoline”, čiji je ona vlasnik i direktor.

“Kao i tada na samom početku, tako i danas moje poslovanje se zasnivam na ispitivanju i proučavanju ponude i tražnje za proizvodima. Bilo je teško ući na tržište. Prve krojeve sam vadila sa mamom u stanu, iz Burde. Bila je to muka. Mislila sam da nikada neću moći da platim da mi to neko profesionalno uradi. Danas imam više od 160 razrađenih modela u veličinama. Bilo je potrebno naći dobre profesionalne šivače jer svoje nemam, koji će prihatiti da šiju dve do tri serije haljinica i suknjica za devojčice”, priča Branislava.

Bilo je dosta problema na početku jer mnogi šivači nisu želeli da rade sa njom jer su, sa jedne strane, modeli i materijali bili specificni, a sa druge strane su bili naviknuti da rade velike količine. Vremenom je sve došlo na svoje i danas Branislava zapošljava šivare po celoj Srbiji. Za nju rade ljudi koji uslužno šiju za mnoge inostrane kompanije.

“Sledeći korak bio je – prodati i naplatiti proizvod. Međutim, uspela sam zahvaljujući upornosti, radu i velikom odricanju. Stisla sam zube, sašivenu robu spakovala i krenula da nudim dečijim buticima. Kuc, kuc, od vrata do vrata. Nije bilo lako. Moj put je bio trnovit. To će potvrditi većina ljudi koja se otisnula u privatno preduzetništvo. Ništa se nije desilo preko noći. Ljudi često nisu realni u očekivanjima. Sećam se da me je posle dva meseca od početka rada jedna drugarica pitala ‘Da li uspeš da zaradiš 500 evra mesečno?’ što je u tom trenutku bila misaona imenica za mene”, iskrena je Branislava.

U početku je radila samo svečani program za male devojčice namenjen za rođendane, krštenja i svečane prilike. Kasnije je uspela da na domaće ali i inostrano tržište plasira ekskluzivni modni program za male devojčice i tinedžerke. Odeća je, kako kaže, napravljena od visoko kvalitetnih materijala, modernih je krojeva sa jedinstvenim modnim izrazom po kome je brend “Krokoline” prepoznatljiv na tržištu.

“Uslovi poslovanja u tekstilnoj industriji su jako teški. Država ne štiti domaćeg proizvođača. Skoro celokupan materijal i repromaterijal moramo da uvozimo. U toj situaciji naravno da ni ja niti bilo ko od mojih kolega može da bude konkurentan turskoj ili kineskoj robi koja nije oporezovana na adekvatan način i kojom je celokupno tržište preplavljeno. Trudim se da budem ekonomična u poslovanju. Snalažljivost i prilagođavanje zahtevima tržišta je jako bitno da bi ste ostali u ovom poslu”, smatra ona.

Prema njenim rečima,  sve se više otvaraju tržni centri u kojima ne možete da nađete niti jednog domaćeg proizvođača koji ima svoj butik, jer su cene zakupa ogromne. Kupci su, sa druge strane, usmereni na velike centra tako da mali butici teško opstaju.

“Proizvođači dečije garderobe su loše organizovani. Ne postoji niti jedno urdruženje koje bi moglo da zastupa naša pitanja i probleme u privrednoj komori ili nekoj drugoj instituciji. Država bi morala da bude ta koja će da pospeši izvoz robe na inostrano tržište i samim ti da zaposli više radnika. U Srbiji ima proizvođača koji proizode robu koja po modelima, dezenima, kvalitetu šivenja ne zaostaje ni za jednim svetskim brendom a naročito ne za onima koji se prodaju u tržnim centima širom Srbije”, smatra Branislava.

Savremene modne tendencije u poslu koji se bavi redovno prati a u informisanju joj pomaže i ćerka Anđela koja  iz realnog života prenosi impresije i zapažanja o tome šta devojčice njenog uzrasta vole da nose.

Branislava kaže da bi one koji započinju privatan biznis ohrabrila i posavetovala da dobro ispitaju tržište, budu uporni, ne odustaju, uvek slušaju savete onih koji su uspeli i napravili nešto ali se  istovremeno ne obaziru na “neverne Tome”.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir