Kako je ubijeni JAPANSKI PREMIJER pokušao da oživi ekonomiju zemlje?
Bivši japanski premijer Šinzo Abe (67) je podlegao povredama nakon što je bio meta atentata dok je držao govor na mitingu u Nari, zadobivši prostrelne rane u predelu vrata i grudi.
Abe, koji je bio japanski premijer sa najdužim stažem, podneo je ostavku 2020. godine, navodeći zdravstvene razloge. Upućeni tvrde da se žestoko borio za premijersku funkciju, a taj cilj je i ostvario 2006. kada je sa 52 godine postao najmlađi premijer u posleratnom Japanu.
In this image from a video, Japan’s former Prime Minister Shinzo Abe, center, is attended on the ground in Nara, western Japan Friday, July 8, 2022. Former Japanese Prime Minister Shinzo Abe, a divisive arch-conservative and one of his nation’s most powerful and influential figures, has died after being shot during a campaign speech Friday in western Japan, hospital officials said. (Kyodo News via AP)
Abe je uživao reputaciju visprenog, pragmatičnog političara koji je tokom svog mandata dobro znao kako da priđe tadašnjem američkom predsedniku Donaldu Trampu, ali i ruskom Vladimiru Putinu.
Abe je bio jedan od upornih zagovornika revizije posleratnog Ustava. Bio je poznat i po ekonomskoj strategiji „Abenomiks“, što predstavlja niz monetarnih, fiskalnih i strukturalnih reformskih mera.
Bivši premijer je imao različite uspehe u pokušaju da oživi privredu posle više od dve decenije stagnacije. Ekonomsko nasleđe pokojnog japanskog premijera Šinza Abea definisano je istoimenom strategijom.
Abeova strategija je imala tri „strele“ usmerene na pokretanje ekonomskog rasta i veće plate: labavu monetarnu politiku, fiskalni podsticaj i strukturne ekonomske reforme.
Pod prve dve „strele“, Abe, koji je bio premijer od 2006-07. i 2012-2020, predsedavao je ultra-niskim kamatnim stopama i kvantitativnim popuštanjem, zajedno sa desetinama milijardi dolara u potrošnji na novu infrastrukturu i gotovinskim isplatama.
Then Japanese Prime Minister Shinzo Abe (AP Photo/Itsuo Inouye, File)
Plan reformi Abenomiksa-a imao je za cilj povećanje produktivnosti smanjenjem birokratije i korporativnih poreza, kao i proširenje radne snage u zemlji koja brzo stari podstičući učešće većeg broja žena, starijih osoba i imigranata.
„Trebalo bi da gledamo u budućnost, a ne da brinemo o sadašnjosti“, rekao je Abe u govoru 2016. u kojem je izložio svoju ekonomsku viziju dodavši da „Japan možda stari. Japan možda gubi stanovništvo. Ali, to su podsticaji za nas.”
Ne tako dobar uspeh
Prema većini izveštaja, Abe, koji je podneo ostavku po drugi put 2020. godine zbog lošeg zdravlja, imao je samo delimičan uspeh u preokretu treće najveće svetske ekonomije.
Tokom njegovog mandata, privredni rast je porastao iz zastoja iz 1990-ih i 2000-ih, izvoz je porastao, a nezaposlenost je pala na najniži nivo. Između 2015. i 2017. Japan je zabeležio osam uzastopnih kvartala pozitivnog rasta – najduži niz u skoro 30 godina.
Then Japanese Prime Minister Shinzo Abe (AP Photo/Itsuo Inouyek, File)
Ali u poređenju sa decenijama ekspanzije nakon Drugog svetskog rata i učinkom mnogih svojih kolega, japanska ekonomija nije uspela da impresionira. Tokom Abeovog skoro osmogodišnjeg drugog premijerskog mandata (izuzev 2020, kada je COVID-19 izbacio ekonomiju iz koloseka), realni rast BDP-a je u proseku iznosio samo 0,9 odsto, prema analizi ekonomiste Kaje Keičija.
Abeov ambiciozni cilj povećanja nominalnog BDP-a na 600 triliona jena do 2020. nikada se nije ostvario i ostaje neispunjen do danas. Štaviše, inflacija i rast plata su bili ispod očekivanja, što je umanjilo ostvarene ekonomske dobitke.
Izvor: BIZLife
Foto: BETA/AP
