Kako je psihoterapija na radnom mestu postala realnost i u Srbiji?
Nemotivisanost, loša komunikacija sa kolegom iz tima, iznurivanje na poslu i sve manje balansa na klackalici posao – život, sve više je samo pos’o, a sve manje zadovoljstva i entuzijazma. Kreativnost, šta to beše, pitate se dok pijete kafu i molite kofein da vam pokrene mozak. Ako vam je nešto od ovoga poznato, da li biste na seansu sa psihoterapeutom, koju bi vam platila vaša kompanija?
Istraživanja pokazuju da sve više organizacija unajmljuje psihoterapeute kako bi svojim zaposlenima ponudili sesije ili psihoterapeutsko savetovanje. Zadovoljan zaposleni širi koncentrične krugove elana i produktivnosti, pa eto lakoće na radnom mestu za više timova.
Kod nas je praksa angažovanja psihoterapeuta za zaposlene počela sa izbijanjem pandemije. Vanredne okolnosti, rad od kuće i ciljevi koji treba da se ostvare dok u stanu istovremeno rade kancelarija, rerna, obdanište, škola, … doprineli su da se na svest o važnosti mentalnog zdravlja zaposlenih sve više obraća pažnja. Zbog toga, organizacije koje se bave razvojem zaposlenih, pored standardnih obuka, kompanijama nude i psihoterapiju za zaposlene.
„Briga o mentalnom zdravlju zaposlenih se pokazala kao jedan zasiata važan iskorak u kompanijskom načinu života i odnosa prema zaposlenima. Program psihološke podrške zaposlenima pokazuje veliki učinak jer ljudi osećaju poverenje na delu. Stiču utisak i doživljaj da neko o njima zaista brine iz jedne pre svega ljudske perspektive što je posebno važno u ovim izazovnim i promenljivim okolnostima“, kaže za BIZLife portal Jelena Đurđević, psihoterapeut u GI Group Serbia.
Podseća da ne postoji zdrava organizacijska kultura ukoliko nema zdravih zaposlenih i da će u budućnosti skoro svaka firma koja neguje vrednosti i značaj zadovoljnog zaposlenog uz računovođu i HR, zapošljavati ili barem imati na raspolaganju i psihoterapeuta. „To će biti konkurentska razlika, ono čime ćete se vi kao organizacija izdvajati od drugih“.
Prijava anonimna, benefit svima vidljiv
Praksa je pokazala da je u kompanijama koje su pravile takozvane „ček liste“ gde su se zaposleni prijavljivali za psihološku podršku u HR, odziv bio manji. Međutim, kada je prijavljivanje bilo anonimno, odnosno direktno od zaposlenog ka psihoterapeutu kojeg angažuje kompanija, odziv je bio daleko veći, svaki treći zaposleni se prijavljivao.
„Te seanse stvaraju poverljiv i siguran psihološki prostor. Razgovori su osmišljeni tako da imate priliku da vas neko čuje, da vas razume bez osuđujućeg stava, bez procenjivanja vaših poslovnih kompetencija, što nije uobičajen scenario unutar kompanija. Takođe, zaposleni imaju priliku da podele šta im je u tom trenutku važno u životu, šta ih brine, opterećuje, plaši, kako na privatnom polju, tako i poslovno“, kaže naša sagovornica.
Najčešći paket za većinu zaposlenih su tri do šest seansi i fokus je na prepoznavanju problema, kultivisanju snaga, traženja rešenja i preuzimanja odgovornosti u stvarima na koje možemo uticati.
„Zaposleni nam daju povratnu inforamciju, da imaju utisak da ih je kompanija po prvi put čula, razumela, uvažila kao celovita ljudska bića koja postoje, žive i imaju vrednosti koje nisu vezane samo za nivo produktivnosti i ostvaren kvartalni cilj. Sve to im daje utisak da su se osetili kao deo jednog većeg sistema koji je i tu za njih u jednom humanističkom pristupu koji neguje poverenje“, kaže ona.
„Jedna klijentkinja je komentarisla da u velikoj meri ovakav vid podrške utiče na motivaciju, na volju, produktivnost, na celokupan doživljaj pripadnosti i deljenje zajedničkih vrednosti, a to je na prvom mestu dobrobiti svih zaposlenih. Neko je obratio pažnju na to da, iako živimo u vremenu precenjenog intelekta, a pothranjenih emocija, mi sve važne odluke i odnose u svom životu donosimo i stvaramo upravo iz emocija. U tom smislu je značajno posvetiti pažnju mentalnom zdravlju zaposlenih, drugim rečima osvestiti da je naš psihološki imunitet jednako važan kao i fiziološko zdravlje – jedno bez drugog ne postoje. Činjenica da su se zaposleni koji su koristili uslugu, prijavljivali u više ciklusa, potvrđuje koliko je značajno negovati svest o mentalnom zdravlju zaposlenih“, kaže Jelena Đurđević, psiholog i psihoterapeut iz Gi Group.
Psiholozi podsećaju da ovakvi programi utiču na prevenciju od sindroma sagorevanja i doprinose produktivnosti. Neka istraživanja pokazuju da 57% produktivnost raste kada se implementiraju ovakvi programi u organizacijsku kulturu, a da se izostajanje zaposlenih sa posla smanjuje za oko 50 odsto.
Izvor: BIZLife/Željka Mrđa
Foto: Pixabay
