Kako je Netflix-ova kulinarska emisija promenila način na koji ljudi putuju

Južnokorejska Netflix emisija Culinary Class Wars, čija je druga sezona završena 13. januara, izazvala je pravu buru u gastronomskoj industriji. Prema izveštaju platforme za rezervacije restorana CatchTable, objavljenom u južnokorejskim medijima, rezervacije i liste čekanja za restorane učesnika porasle su u proseku za 303% u pet nedelja nakon premijere druge sezone, u poređenju sa pet nedelja pre toga.

Emisija deli kuvare na „Crne kašike“ (skrivene majstore) i „Bele kašike“ (elitne šefove), oslikavajući razliku između ulične hrane i Michelin iskustava, a publika želi da proba oba sveta.

Ovo posebno važi za milenijalce (rođene između 1981. i 1996) i generaciju Z (rođene nakon 1996), koji žele da iskuse kulture različite od sopstvene, pokazuje istraživanje kompanije Euromonitor International za Azijsko-pacifički region iz 2025.

Rastuće interesovanje za kulinarski turizam

Dawn Teo, operativna direktorka kompanije Amara Holdings iz Singapur, kaže da je tokom putovanja u Seul prošlog oktobra bilo „nemoguće“ rezervisati restorane iz emisije. Uticaj emisije, kako kaže, „tera ljude da obrate pažnju“.

Ministarstvo kulture, sporta i turizma Južne Koreje najavilo je da će u strategiju za 2026. uključiti i gastronomski turizam — a interesovanje za hranu među putnicima raste i u drugim zemljama.

U Singapur hrana je bila jedan od glavnih pokretača rekordne turističke potrošnje između januara i septembra 2025. Potrošnja turista na hranu i piće porasla je za 15% u odnosu na isti period 2024, iako je ukupan broj posetilaca porastao za samo 2,3%.

U Japan čak 82% turista je 2024. navelo da je jedenje japanske hrane jedno od glavnih očekivanja od putovanja, u odnosu na oko 70% u 2015. Hrana je način da putnici dožive autentičnu kulturu, kaže Erik Wolf iz Svetske asocijacije za kulinarski turizam.

„Danas je manje reč o samom putovanju, a više o kulturi. Ljudi žele da upoznaju lokalno stanovništvo i to na autentičan način, posebno nakon pandemije“, rekao je on za CNBC.

Evropa na dlanu i tanjiru: PET gastronomskih ruta za putovanje koje ćete pamtiti

Između fine dining-a i ulične hrane

Na ovaj trend odgovaraju i hoteli. Prema Hiltonovom izveštaju o trendovima za 2025, skoro svaki peti putnik aktivno traži nova restoranska ili kulinarska iskustva, dok 60% luksuznih putnika bira hotele sa vrhunskom gastronomskom ponudom.

„Restorani u hotelima danas ne mogu biti samo hotelski restorani – moraju biti pravi restorani sami za sebe“, kaže Candice D’Cruz iz Hiltona.

Za goste je važno celokupno iskustvo – od sezonskih namirnica do porekla čaša. „Ako idem u Japan, želim bele breskve u sezoni breskvi, jagode u sezoni jagoda“, kaže ona.

U Singapur kompanija Amara organizuje ture kroz lokalne pijace i hawker centre, kako bi gostima približila autentična iskustva.

Teo naglašava da nije gubitak ako gost jede van hotela – naprotiv, to je dobitak ako hotel omogućava blizinu autentične hrane, poput lokalnih „zi char“ restorana (povoljne ulične hrane).

Luksuz ili autentičnost?

Erik Wolf ističe da većina ljudi na putovanjima ne jede često u skupim restoranima, pa Michelin može čak i da odbije deo turista zbog percepcije visokih cena.

Ipak, Michelin vodič ne uključuje samo luksuz – već i lokalne štandove i pristupačnu hranu. Primer je Hawker Chan, koji je 2016. dobio Michelin zvezdicu za jelo od piletine i pirinča koje je koštalo oko 3 dolara.

S druge strane, Eric Neo iz hotela Capella Singapore kaže da je fine dining više „priča, namera i iskustvo“, dok je casual dining više fokusiran na brzinu. Capella organizuje ture gde šefovi vode goste na pijace, zajedno biraju sastojke i potom ih pripremaju u kuhinji.

Hotel takođe poziva međunarodne kuvare, poput Edwarda Leeja, učesnika emisije Culinary Class Wars, kako bi razmenili znanja i kreirali posebne večere.

Na kraju, Wolf podseća da ne treba zaboraviti istorijski i kulturni kontekst hrane koju jedemo – posebno ulogu žena u očuvanju kulinarske tradicije i povezanost kuhinje sa poljoprivredom.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/ahmadzada