„Mascom je napravio korak napred u uvođenju visokih standarda i najboljih praksi i sada ima pristup mnogim industrijskim aspektima koji su na raspolaganju ’mejdžor’ kompanijama, od budžeta i najsavremenijih marketinških alatki do logistike i lanca snabdevanja”, započinje razgovor za BIZLife Slobodan Nešović Loka, osnivač kompanije Mascom.

„Dramatično smo skratili put do publike, poboljšali plasman i podigli prihode”, kaže naš sagovornik i napominje da je posebno važno to što je Mascom obezbedio budžete da finansira umetnike, koji sada ne moraju da ulažu sopstvena sredstva u proizvodnju, što je dugogodišnja boljka muzičke industrije kod nas.

• Warner Music je još 2022. godine investirao u Mascom, a bila je to prva direktna investicija takvog tipa u Srbiji i regionu. Kakve novine je ta saradnja donela na naše tržište?

Osim finansijskih ulaganja, Mascom i Warner obezbeđuju umetnicima najbolje marketinške i distributivne standarde i kreativno doprinosimo da na najbolji mogući način upravljaju svojim karijerama. Da sumiramo, najvažnije je što se radi „onako kako treba” i bazirano na praksi koja se pokazala kao najuspešnija u muzičkoj industriji poslednjih stotinak godina. Mascom je i u prethodnom periodu insistirao na istim principima, ali nam je sada na raspolaganju veći broj alatki, što proces čini boljim i efikasnijim. Na primer, kroz distributivni kanal Warner ostvarujemo mnogo kraći put do muzičkih platformi, bez posrednika. To je, inače, veliki problem kada ste nezavisna kompanija, jer platforme odbijaju da direktno rade sa malim diskografima, već se distribucija obavlja preko partnera ili lanca posrednika koje preporučuju platforme i gde ste uslovljeni da radite sa nekim koga ne poznajete, koga nikada niste videli i nemate kontrolu nad svojim proizvodom. To je posebno važno kod promocije muzike na platformama i kod rešavanja konflikata, koji se učestalo javljaju u ovom kompleksnom ekosistemu, gde se dnevno objavljuje preko 100.000 pesama.

Takođe, imamo privilegiju da u direktnom kontaktu sa uredničkim i marketinškim timovima na platformama na pravi način promovišemo naša izdanja, što je umnogome doprinelo povećanju interesovanja publike sa svih meridijana, što se, naravno, odražava i na visinu prihoda.

• Zašto je važno uvoditi svetske standarde u domaću diskografiju i šta biste od njih izdvojili što je Mascom primenio?

Važno je na isti onaj način na koji je važno uvoditi ekološke standarde. Diskografija je industrijska grana (nije estrada i ono što ona sa sobom nosi) koja se trudi da, kao svaka druga industrija, uvodi tehnološke, logističke, pravne i sve ostale standarde koji će je učiniti efikasnijom, uspešnijom i boljim mestom za one koji u njoj učestvuju. Ima mnogo inovacija, od tehničkih do pravno-formalnih, ali je najvažnija inovacija, po mom mišljenju, promena načina na koji razmišljamo o poslu kojim se bavimo.

Mascom je oduvek želeo (i time se tvrdoglavo vodio) da bude deo procesa u kreativnoj industriji, a ne deo estradne džungle, čija je osnovna odlika korupcija. Sada nam je to mnogo lakše, jer smo u društvu moćnog istomišljenika. Ostaje nam još onaj deo napornog puta da i ostale učesnike uvedemo u naš model poslovanja. Nije lako jer su navike baš, baš loše, ali gledamo u budućnost sa velikim optimizmom. Ispostavilo se da svako ko želi da čuje ono imamo da kažemo vrlo brzo prihvati da je to i najbolji mogući put. Na tu promenu smo posebno ponosni.

• Uspeh i dominacija srpskih trep zvezda u regionu pravi je fenomen. Koji je bio recept za taj uspeh?

Nije fenomen, to je tržišni ciklus. U prethodnim dekadama smo imali dominaciju umetnika iz drugih država koji deluju u okviru istog tržišta. Naša industrija radi na jedinstvenom tržištu, koje se prostire kroz nekoliko država koje su činile Jugoslaviju, kao i na one u kojima živi dijaspora. Sve to je tržište za ovdašnju muzičku industriju. Ovo što se trenutno dešava sa umetnicima i izvođačima iz Srbije samo je dokaz da je tržište veće od državne teritorije. To je za nas odlična vest i mi smo veoma aktivni u tom pogledu i upravo pokrećemo brend Warner Music Balkans, koji je posvećen onim umetnicima koji imaju publiku na kompletnom tržištu.

Postoji i sociološki aspekt kroz koji može da se analizira trenutna situacija na tržištu, ali za to nam treba više prostora i neki drugi format. S obzirom na to da je ovo magazin posvećen biznisu, najvažnija vest je da aktivno pokrivamo celokupno tržište kroz kompanije koje su ili u okviru Warner Music grupacije ili koje su sa njom povezane.

• Koliki je potencijal muzike kao izvoznog proizvoda na regionalnom i svetskom tržištu?

Mi smo već veliki izvoznik muzike i aktivno ćemo raditi na tome da budemo još uspešniji. Današnji ekosistem muzičke industrije daje šansu i sadržajima koji ne dolaze sa tradicionalnih, uglavnom anglosaksonskih izvora. Imamo primer velikog globalnog uspeha muzike koja dolazi ia Latinske Amerike, trenutno iz Afrike dolazi mnogo muzike koja postiže svetske uspehe, Indija postaje globalni igrač. Tu se javlja šansa i za muziku koja dolazi sa našeg podneblja. Trenutno je samo šansa.

• Pojava striming servisa je realnost od koje se ne može pobeći. Koja je njihova uloga u savremenom muzičkom biznisu i da li se od njih može zaraditi?

Striming servisi čine preko 80 odsto prihoda muzičke industrije na globalnom nivou, tako da oni imaju primarnu ulogu u okviru muzičke industrije i odavno ne predstavljaju novotariju, već standard. Mi u tome dosta kasnimo, s obzirom na to da je najveći i najuticajniji striming servis – Spotify – dostupan u Srbiji tek nekoliko godina. Takođe, imamo i problem u tome što je penetracija digitalnih servisa veoma niska. Manje od jednog procenta stanovništva ih koristi, što je u poređenju sa ostatkom sveta minoran broj. Najvažnije je da smo uhvatili priključak i striming servise, polako ali sigurno, počinje da usvaja kompletna zajednica koja čini muzičku industriju, a tu mislim i na kompozitore, tekstopisce, izvođače, muzičare i, naravno, publiku. Ono što bismo kolektivno kao industrija morali da uradimo jeste da stimulišemo publiku da koristi striming servise. U ovom trenutku to još nedovoljno činimo.

• Mascom svakog aprila organizuje i veliki Dan gramofonskih ploča. Ako znamo da je prodaja gramofonskih ploča u svetu nadmašila prodaju CD-ova, kako komentarišete taj fenomen?

Rast prodaje gramofonskih ploča je ušao u svoju sedamnaestu godinu, tako da ni to više nije samo fenomen. To je jasna poruka publike da u svom vlasništvu želi da ima muziku koju voli. To je poseban osećaj, razumljiv svakom ko voli muziku. To što je gramofonska ploča pobedila CD, po mom mišljenju, posledica je toga što je gramofonska ploča superiorniji medij u odnosu na CD – ne samo po vrsti zvuka koji proizvodi nego i u drugim, „nevidljivim” aspektima koji podrazumevaju uživanje u muzici. Neki to zovu „osveta analognog”. Ja kažem da digitalni servisi stoje rame uz rame sa kupovinom ploča.

Mi dobro pratimo razvoj tržišta gramofonskih ploča i nismo van globalnih kretanja, uz sve probleme koje donosi siromašno i medijski namučeno tržište. Ipak, imamo razloga za optimizam i uz pomoć velikih kompanija ćemo brže i efikasnije ostvariti ciljeve, na zadovoljstvo industrijskih poslenika i, naravno, publike, bez koje ovo što radimo nema smisla.