Kad žena kaže „može bolje“ – nastaje festival koji se pamti

Iako komunikacijska industrija važi za otvorenu i progresivnu, žene na liderskim pozicijama i dalje se suočavaju s izazovima, od nevidljivih prepreka do dvostrukih standarda. Jelena Fiškuš, članica Organizacionog odbora „Dana komunikacija” i predsednica Uprave HURA-e i IAB-a Croatia, deli svoje iskustvo, ukazuje na ključne probleme i naglašava važnost etičnosti i kreativnosti, bez obzira na pol. U razgovoru za BIZLife otkriva kako kompanije mogu osigurati suštinsku rodnu ravnopravnost, zašto je mentorstvo ključno i koje savete bi dala mladim ženama koje grade karijeru. U mesecu kada slavimo žene – ovo je priča o odgovornosti, inspiraciji i neodustajanju.

• Koliko su žene ravnopravne sa muškarcima na liderskim pozicijama u komunikacijama i gde su najveće prepreke?

Ne postoje istraživanja specifična za komunikacijsku industriju u HR-u, no recentni širi podaci pokazuju da je zastupljenost žena na vodećim pozicijama u poslovnom sektoru relativno niska (oko 22,2 odsto, prema SELECTIO indeksu 2025). Iako je naša komunikacijska industrija poznata po svojoj otvorenosti i progresivnosti, uvek ima prostora za napredak. Pozitivno je što danas vidimo sve više žena koje pokreću vlastite agencije, a to dokazuje da se sposobnost i vizija ne prestaju boriti protiv tradicionalnih hijerarhija.

Jelena Fiškuš, Dani Komunikacija – Foto: Sean Poropat

• Da li ste se tokom karijere susretali s različitim standardima u odnosu na muške kolege?

Da. Imam sjajan poligon za poređenje, jer su se ti dvostruki standardi osetili u činjenici da smo Sean Poropat i ja ravnopravni vlasnici kreativnog studija „Sonda”, te ravnopravno učestvujemo u kreativnim procesima. Naročito spočetka, klijenti su više podrazumevali da s njim treba razgovarati o „ozbiljnijim poslovima”, finansijama, događalo se da on bude potpisan u radovima, pitan za izjave itd. Godine i godine rada bile su potrebne da bi se stvari iznivelisale. I tu sam imala veliku podršku, jer u trenucima kada se mora reagovati na takve situacije, žena je stavljena u nezavidan položaj: ako se pobuniš, a nisi sklona isticanju i samopromociji, osećaš se nelagodno, a okolina te lako okarakteriše kao uobraženu ili agresivnu; ako pak ćutiš, opet nije dobro, jer se stvari ne menjaju.

• Šta žene donose industriji komunikacija što je možda drugačije od muškog pristupa liderstvu?

I jedni i drugi mogu značajno doprinositi industriji komunikacija, a bitnije je, recimo, pitanje etičnosti nego ko je kojeg pola. Muškarci mogu raditi divne reklame za tipično ženske proizvode, i obrnuto – trebalo bi da je vreme stereotipa prošlost. Oba pola mogu kvalitetno voditi timove i organizacije, samo ako im se pruži jednaka prilika i ako su oni lično voljni da se time bave i konstantno nadograđuju.

• Kako kompanije mogu osigurati da rodna ravnopravnost bude suštinska, a ne samo deklarativna?

Danas, barem na ovim našim prostorima, nijedna ozbiljna kompanija ne bi smela dozvoliti nejednakost ili netransparentnost kada je reč o edukaciji, zapošljavanju, pravima na napredovanje, visini plate itd. To smatram nekom osnovnom higijenom u vezi sa rodnom ravnopravnošću. No, baš sam na vašem portalu pročitala kako, po istraživanju Eurostata, u Evropi žene i dalje zarađuju 12 odsto manje od muškaraca. Dakle, nismo ni osnovu rešili. Ono što je dodatno zabrinjavajuće jesu sitne stvari kojima se može uvek manipulisati, koje se ignorišu, mogu se lako negirati ili staviti pod masku šale. Stoga je važno kontinuirano osvešćivanje, insistiranje na transparentnosti, podržavanje, mentorstvo. Dug je još put pred nama.

• Koji savet biste dali mladim ženama koje grade karijeru u komunikacijama?

Prvo, da odaberu ono što vole, jer je razvojni put svake karijere pun izazova, pa onda kada si žena u ovom našem društvu, još i malo teži… Stoga je važno uvek slediti neki svoj san i svoju viziju, kako bi se, kada dođe do padova, a biće ih neminovno, imalo snage pokušati ponovo. Onima koji se odluče za posao kojim se ja bavim savetovala bih da se što više igraju, uče, istražuju. To je, u stvari, univerzalan savet, bez obzira na pol. Predivno je što ovaj posao daje priliku za učestvovanje u najneverovatnijim situacijama, od fabrika do pozornica, i nešto što je nekada bio samo plod tvojih misli biva utelovljeno u konkretan proizvod, kampanju, promenu koju želiš videti.

• Kako vi doživljavate odgovornost da budete uzor ženama u industriji?

Svaka odgovornost ujedno je i prilika da se nešto promeni. Moja je lična misija podsticati kreativnost u svim njenim segmentima i oblicima, razbijati predrasude kako je ona rezervisana isključivo za umetnički nastrojene pojedince, te osvestiti kako svi mi svakoga dana možemo biti kreativni u svom poslovnom i privatnom i društvenom okruženju, bez obzira na primarno područje interesa. Takođe, treba konstantno isticati moć kreativnosti i nastojati da bude što valorizovanija i prisutnija u sistemima. Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, važno je raditi na osvešćivanju – ne samo žena već i muškaraca – o tome šta je naša realnost i kako svi možemo doprineti boljim uslovima za rad i napredovanje.

Festival „Dani komunikacija” u Rovinju godinama postavlja standarde za kreativnu industriju u regionu, a iza ovog događaja stoji Dunja Ivana Balon, direktorka festivala i programa. Kao žena na čelu jednog od najvažnijih događaja u komunikacijskoj industriji, Dunja uz organizacijski odbor i operativni tim ne samo da organizuje festival u Rovinju već ga i čini inovativnim, interaktivnim i inspirativnim.

Dunja Ivana Ballon, Dani komunikacija – Foto: Jurica Galoić PIXSELL

• Gde pronalazite energiju za organizaciju festivala?

Ovo je projekat koji volim raditi, tako da energija nije problem koliko neprestani nedostatak vremena. Radim s najboljim kolegama, volimo se zabavljati, učiti, stalno uvoditi nove stvari, a i puno rizikovati! Tako se dogode i predavanja u ponoć, limeni orkestar za buđenje ujutro, okrugli 360° stejdž, afterpartiji na plaži i roboti na predavanjima…

Ove godine odlučili smo jednu festivalsku dvoranu preseliti na otvoreno, pokraj bazena i uz kafić, a nagrade dodeliti na otvorenom, uz talase, na našem novom glavnom stejdžu za večernji segment, koji je na molu i uz more. Ne pitajte me o produkcijskim mukama u vezi s tim, budžetu, balastima, vetru, ni talasima (sve sam sada naučila), no držite fige za dobru vremensku prognozu i godišnje slavlje kreativnosti u potpuno jedinstvenom ambijentu.

• Koji su ključni ciljevi „Dana komunikacija” ove godine i kako vidite budućnost festivala?

U segmentu organizacije događaja, to je dobra prognoza! Šalu na stranu, „Dani komunikacija” nikada nisu bili samo festival. Osim u svojoj ludosti, kreaciji i inoviranju, u čemu prelazimo granice – u tri dana postajemo pokazna vežba kako smo industrija koja vodi tržište, a ne trči za njim.

Uvek rado poručujem da ono što komunikacijska industrija radi nije mala stvar. Komunikacija pokreće ekonomiju i privredu. Gradi poverenje, menja ponašanja, stvara kulturu… ‒ pomera čitave biznise i društvo napred!

Zato budućnost „Dana komunikacija” nije važna sama po sebi, nego je ogledalo ove uzbudljive industrije, koja je uvek tamo gde se sutra događa danas.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: Nemanja Kuč /BIZLife

Foto: Vana Katančić