Kad umetnik postane preduzetnik pa njegova dela koštaju milione evra

Zlato je novac –  sve ostalo je kredit, rekao je svojevremeno čuveni bankar Džon Morgan, koji je pored ljubavi prema novcu, pokazivao iskrenu naklonost i prema umetničkim delima. Na tragu te dosetke je i umetničko-preduzetnički poduhvat koji je ovih dana pokrenuo Risto Mihić. On je vajar, restaurator, baletan, pedagog baleta. No povod za ovaj razgovor su njegove skulpture napravljene od čistog 24-karatnog zlata, koje će 22. aprila biti prikazane na prodajnoj izložbi u Hotelu Hilton u Beogradu.

Svoju životnu priču Risto je okarakterisao kao dinamičnu ali ponekad i usamljeničku. Kao dete vojnog lica, pohađao je pet osnovnih škola u tri različita grada. U Beograd je došao  1975. i na nagovor brata upisao baletsku školu.

„Prve tri godine išao sam u baletsku školu zato što je tamo bilo dosta devojčica ali kasnije sam to zavoleo. Studirao sam baletsku pedagogiju u Moskvi i bio solista u Narodnom pozorištu.  Nakon Moskve, vratio sam se u Beograd i radio u Narodnom pozorištu, da bih zatim, u 30—toj godini života, odlučio da promenim kurs i upišem Akademiju primenjenih umetnosti i dizajna, odsek za vajarstvo. Ova vrsta umetnosti bila je moja ljubav od ranije, uzimao sam časove slikanja još dok sam bio u Moskvi, obilazio galerije i muzeje. Nakon toga, moj život kreće u sasvim drugom pravcu. Postao sam restaurator skulptura u Narodnom muzeju i počeo da se bavim potpuno drugim zanimanjem“.

Njegov umetničko-preduzetnički poduhvat kreće tako što je Risto, nakon mnogo nedaća i ličnih tragedija,  koje je morao da prođe u životu, počeo da se preispituje – zašto radim tri posla a to i dalje nije dovoljno za normalan život?

„Počeo sam da čitam literaturu, od one kako se obogatiti, kako razmišljaju milijarderi, do stručnih knjiga, doktorata iz ekonomije i marketinga.  Tako sam našao put kojim treba da idem. Razmišljao sam prvo o baletu i časovima, ali sam shvatio da mi to neće doneti ozbiljniju zaradu.  Zatim sam počeo da razmišljam o poslu restauratora kojim  se bavim. Nas nema puno zbog čega i sada radim za četiri muzeja“

„Ipak , na kraju, sam odlučio da počnem da radim skulpture, od čistog zlata. Pronašao sam zlataru sa kojom bih taj posao mogao da radim. Raspitivao sam se o svemu. Najveći problem mi je bilo – kako da formiram cenu. Jer ja ne prodajem samo umetničko delo već i čisto zlato od 24 karata. To je zapravo investiciono zlato, ali njega ne možete da iznesete iz zemlje, ako nije finalni proizvod. Skulptura kao gotov proizvod može da dobije carinsku deklaraciju i broj, i sa njom možete da idete na bilo koji kraj sveta, jer je to gotov proizvod. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dostavlja dozvolu o tome“, objašnjava on.

No bilo je potrebno ovu ideju predstaviti javnosti a najbolji način za to bila je izložba. Kako je do nje došlo?

„Odlučio sam da napravim replike skulptura, da budu pozlaćene i da ih negde izložim. Muzeji i galerije nisu bili dobra mesta za tu vrstu izložbe. Slučajno sam prolazio pored hotela Hilton, čije se otvaranje u to vreme uveliko pripremalo i pala mi je na pamet ideja da bi tu mogao da izložim svoje skulpture. Oni su već imali slike na zidovima i ovo bi bila dobra dekoracija. Došao sam do vlasnika, njemu se dopala ideja i nakon toga su sa  arhitekticom dogovreni detalji. Odabrali smo određene komade i skulpture su poslužile kao dekoracija na svečanom otvaranju hotela. Pre mesec dana sam sa menadžmentom dogovorio da ćemo u hotelu 22. aprila ove godine napraviti prodajnu izložbu mojih skulptura“.

Cena zlata trenutno iznosi oko 37.000 evra i uglavnom postepeno raste. Cene njegovih zlatnih skulptura kreću se od nekoliko stotina hiljada evra do više miliona evra, u zavisnosti od težine i umetničkih svojstava.  Na izložbi 22. aprila,  pored svake skulpture biće označena i njena početna cena.

Risto je poručio svakome ko razmišlja da uzme život u svoje ruke i pokrene biznis da su za to najvažniji cilj, edukacija i upornost.

„Cilj mora da postoji. Mora da se zna šta se hoće. Kada se definiše cilj onda se ide ka tom cilju. Edukacija, upornost i cilj, mislim da je to najvažnije“, smatra on.

Izvor: Bizlife

Foto: Miroslav Petrović

Piše: Tanja Njegomir