Jesu li vam ove jagode genetski modifikovane? Nismo – odgovaraju jagode
Išao sam pre neki dan na pijacu da kupim nekog voća i kaže mi komša (svi imamo svog komšu sa pijace): „Probaj jagode, odlične su!” Rekoh: „Rano je, komšo, za jagode, rano je.” I gledam ja tako one jagode, gledaju one mene, tako jarko crvene usred aprila, samo što ne pogovore. I setim se vica u kom čovek dolazi na pijacu i pita baku sa tezge:
‒ Jesu li vam ove jagode genetski modifikovane?
– Nismo – odgovaraju jagode.
Piše: Borislav Despotović, izvršni urednik portala BIZLife
Istini za volju, džaba što sam ja dete iz provincije koje je svega imalo u dvorištu i naučilo da prepozna šta valja – ništa to meni sada ne vredi… Danas ti, ipak, treba znanja, vremena i strpljenja da bi znao gde i šta od hrane da kupiš. Neretko se desi da pazarim prvo što mi naleti, a nemam ni vremena ni živaca da stavim voće da odstoji u vodi sa malo sode bikarbone. Znam da bi trebalo, ali ta nerealno narandžasta boja pomorandže mi ne da mira, naročito kada je sezona na početku. Ljuštiš onu pomorandžu i kao da u sebi kažeš: Ma, nek ide život!
Nekad ti treba prava insajderska informacija sa pijace da bi bio sto posto siguran da je prodavac zaista i proizvođač hrane sa tezge, ukoliko nemaš baš nekog svog, proverenog. Mada i tu ima svačega zanimljivog, naročito kada se prodavci „gađaju” izrazom da je nešto organsko. „To ti je, bre, domaći, organski paradajz iz babine bašte”, što nije sasvim netačno, jeste domaće, ali teško baš da je zdravo, jer je deda prskao paradajz čime god i kad god je stigao.
Na primer, ako u Americi odeš u „Traders Joe’s” ili „Whole foods”, pa lepo platiš tri puta skuplje voće nego u „Wallmartu”, siguran si da je to stvarno organsko i nije ti žao novca. A zašto si siguran? Zato što, ako piše „organic”, onda sto posto jeste, u suprotnom bi kazna bila drakonska, jer varaš kupca. Mislim, voleo bih ja da je tako i kod nas, ali za sada baš i nemam toliko poverenja. I nisu razlog mog nepoverenja ni proizvođači, ni prodavci, nego oni između – regulatori i kontrolori. Ako postaviš jasna i nedvosmislena pravila, uz kontrolu u kojoj „ne radi crvena”, nikome neće pasti na pamet „da se igra potrošačima”.
Mada, kad smo već kod te „proklete Amerike”, bar moj lični utisak je taj da je i najgore mleko na našim rafovima premija za njihovo najjeftinije. Toliko su ga „obrali” da je ostala samo u belo ofarbana voda, u koju su dodali šećer, da bi joj vratili kakav-takav ukus. Ipak, istini za volju, i tu znaš šta kupuješ, jer ako galon košta dva dolara, jasno je da to nazovimleko teško da je kravu videlo.
Ali da se mi vratimo iz belog sveta u svoju avliju. Još uvek je dobra ta naša avlija, ima u njoj mnogo plodne zemlje za jagode, zdravih pašnjaka za krave, ali i nezagađene vode za navodnjavanje i pojila. I biće tako samo dok mi brinemo.
A ta briga je sasvim jednostavna. Dokle god mi pravimo razliku između savršene crvene jagode, geometrijski tačnog oblika, što želi sa nama da porazgovara, i one male jagode, rozikaste boje, što stvarno miriše na jagode – dotle ne moramo da brinemo ni za kvalitet hrane koju jedemo, ni za svoje zdravlje. Imaćemo i jedno i drugo.
Važno je samo da nam nikada ne postane svejedno.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Zoran Rašić, Freepik/srinivas bandari
