EFT master trener za BIZLife: Kako da slabosti pretvorimo u prednosti
Piše: Jasmina Kovačev
Opšte je poznato da smo svi različiti i da drugačije reagujemo u istim situacijama. Razlozi te različitosti leže u našim „ožiljcima” prošlosti, tj. iskustvima iz prošlosti za koje obično mislimo da više nisu tu, jer su se davno desili, jer vreme „leči” sve. Da li je to baš tako? Nekada se bolnih iskustava uopšte i ne sećamo na svesnom nivou, mada je sve zabeleženo na nivou naše podsvesti.
Kao što stara izreka kaže, ono što nas ne slomi, to nas ojača. Srećom, danas postoje pristupi kojima možemo rešiti to što se slomilo i postići željeno ojačanje. Suština je u rešavanju neprocesovanih emocionalnih doživljaja u samom vremenu nastanka, ali u sadašnjem trenutku. Naš um ne razlikuje prošlost, sadašnjost i budućnost. Kada se mentalno povežemo sa određenim vremenom, sve neprocesovane emocije iz tog vremena možemo osetiti u sadašnjem momentu. U tome je suština pretvaranja slabosti koje su nastale u nekim momentima prošlosti u svoju prednost. Najlakše je shvatiti o čemu je reč kroz konkretne primere.
Krenimo od jedne od najčešćih disfunkcionalnih poslovnih navika, kao što je sindrom odlaganja. Ovo je ujedno i najkompleksnija disfunkcionalna poslovna navika, jer se pod njenim okriljem često može naći više tema, na primer, strah od neuspeha, strah od uspeha, strah od pravljenja greške, strah od kazne, strah od mišljenja okoline, strah od autoriteta, uverenje da osoba nije dovoljno dobra za predstojeći zadatak itd. Mnogi imaju neki od ovih strahova, a krajnja manifestacija je ista – odlaganje određenih aktivnosti da bi se izbegao percipirani negativni ishod.
Na primer, kada je osoba kao dete u školi dobila lošu ocenu i zbog toga bila grđena ili kažnjena od strane roditelja, lako je mogla steći strah od pravljenja greške i strah od kazne. Svako ponavljanje slične situacije ili nova situacija koja nosi rizik nezadovoljstva autoriteta i moguće posledice tog nezadovoljstva doprineće sindromu odlaganja.
Ukoliko je osoba kao dete često kritikovana ili je svaki postignut rezultat bio ispraćen rečima „Dobro je, ali može još bolje”, vrlo je verovatno da je kod nje došlo do stvaranja disfunkcionalne poslovne navike perfekcionizma. Projekat nikad da se završi, jer uvek može bolje ili je osobu strah da opet ne dobije povratnu informaciju da nije dovoljno dobra. Perfekcionizam, takođe, može da bude deo kupole sindroma odlaganja. Ovde je ključ u rešavanju sopstvene percepcije da smo dovoljno dobri. I to rešavanje nije dovoljno samo na logičkom nivou, nego na duboko emocionalno-energetskom nivou.
Ilustracija, ETF master trener
Ilustracija, ETF master trener
Logika može govoriti da smo dovoljno dobri, možda čak i odlični, ali ako su emocionalni doživljaj nas i naše uverenje koje je stečeno u prošlosti u kontradiktornosti sa onim što znamo na logičkom nivou – perfekcionista u nama će iskazati svoju disfunkcionalnu prirodu. Suština je uskladiti ono što znamo na logičkom nivou sa onim što doživljavamo na emotivno-energetskom nivou, zbog ograničavajućeg uverenja kog imamo u sebi usled ranijih negativnih iskustava.
Pored strahova, jedna od čestih emocija koja vodi disfunkcionalnom poslovnom ponašanju jeste i frustracija. Ova emocija je najčešće rezultat nemoći u datoj situaciji. Što smo u prošlosti imali više situacija u kojima smo iskusili nemoć, jača je naša reakcija nemoći, kao i frustracije. I šta možemo očekivati od nekog ko je frustriran? Najverovatnije, različite forme neprimerenog i disfunkcionalnog ponašanja, uključujući i agresiju i nedostatak strpljenja.
Kada imamo jake emocije, tada ne funkcioniše ni logika ni intuicija. Da bismo bili u stanju da donesemo najbolju moguću odluku koja nije obojena emocijama, potrebno je imati svoj unutrašnji mir, tj. rešiti emocionalne naboje koji su pokrenuti u datoj situaciji. Da bismo poslovno mogli da funkcionišemo na nivou na kom se to očekuje u poslovnom okruženju, bitno je naći načina da rešimo svoje emotivne ožiljke prošlosti, kako bismo slabosti koje trenutno imamo pretvorili u svoju snagu. Fascinantno je kako rešavanjem energija prošlosti automatski dolazi do promene u načinu razmišljanja, a time i u ponašanju.
Ilustracija, Jasmina Kovačev
Poslednje tri decenije je razvijana nova oblast – energetska psihologija. U okviru nje, najrazvijenija je tehnika emocionalne slobode. Neki je zovu „EFT”, što je skraćeno od Emotional Freedom Technique. Zbog prirode izvođenja tehnike, često se sreće pod nazivom „emocionalna akupresura” ili „tapkanje”. Suština ovog pristupa nije u tapkanju, nego u pronalaženju vrlo specifičnih doprinosilaca problemu na kom se radi.
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: BIZLife Magazin
