Između inovacija i stabilnosti: Kako izgleda banka 2030. godine

„Prihodi od tradicionalnog kreditiranja više nisu dovoljni za dugoročan rast. Troškovi regulative i bezbednosti rastu, tehnološka ulaganja su sve veća, a konkurencija dolazi i izvan bankarskog sektora. U takvom okruženju banke moraju istovremeno da povećaju efikasnost, ubrzaju procese i očuvaju stabilnost sistema“, poručio je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, otvarajući panel „Banking 2030: Otpornost u digitalnom svetu“ na Kopaonik biznis forumu.

Panel, koji je Vuković moderirao, okupio je čelne ljude banaka u Srbiji: Srđana Kondića (Adiko banka), Rosandu Milatović-Škorić (OTP banka), Darka Popovića (Banca Intesa), Nikolu Stamenkovića (Erste banka) i Nikolu Vuletića (UniCredit banka).

U fokusu razgovora bilo je pitanje kako banke menjaju poslovni model u svetu u kojem klijenti podrazumevaju trenutnu uslugu i jednostavnost, dok regulator postavlja sve strože zahteve u oblasti kapitala, likvidnosti i operativne otpornosti. Zaključak je bio jasan: digitalizacija sama po sebi nije dovoljna – presudna je sposobnost da se očuva odnos sa klijentom.

„Ključno pitanje nije da li ćemo biti deo digitalnih ekosistema. Pitanje je  kako ćemo u tim ekosistemima zadržati kontrolu nad odnosom sa klijentom“, istakao je Vuković.

Poseban segment bio je posvećen veštačkoj inteligenciji i sajber bezbednosti. Finansijski sektor globalno je među najčešćim metama sajber napada, dok paralelno ubrzano uvodi automatizaciju i naprednu analitiku. Upravljanje tehnološkim partnerstvima i novim digitalnim servisima, ocenili su panelisti, postaje jednako važno kao i upravljanje kreditnim rizikom.

„Tehnologija je najveća razvojna šansa banaka, ali i najveći rizik. Ako sistem stane, staje i poverenje. Zato otpornost više nije IT tema, već pitanje upravljanja bankom“, naglasio je Vuković.

Govoreći o promeni ponašanja klijenata, ukazao je na generaciju mladih ljudi, koja finansije doživljava kao uslugu dostupnu u realnom vremenu.

„Generacija koja danas ulazi u punu ekonomsku aktivnost nikada nije čekala red u banci. Njihova očekivanja formirana su u digitalnom okruženju, ali potreba za sigurnošću ostaje ista. Brzina bez sigurnosti nije prednost, već rizik.“

U završnici, razgovor je otvorio i pitanje organizacije i ljudi. Automatizacija će preuzeti značajan deo rutinskih poslova, ali će potreba za stručnim kadrom u upravljanju rizicima, analitici i strateškom planiranju rasti. Banka 2030, zaključeno je, biće efikasnija i tehnološki snažnija – ali njena otpornost zavisiće pre svega od sposobnosti da prilagodi model poslovanja, a ne samo alate koje koristi.

Novo poglavlje finansijske industrije: Poverenje kao valuta uspešnog poslovanja

„U finansijskoj industriji više ne pobeđuje onaj ko ima najviše kapitala, već onaj kome klijenti najviše veruju. Kapital danas možete prikupiti. Poverenje morate da zaslužite – i gradite godinama“, poručio je Vladimir Bošković, član Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, na panelu „Novo poglavlje finansijske industrije: rast, poverenje i inovacije“, održanom na Kopaonik biznis forumu.

Govoreći o uslovima poslovanja, Bošković je istakao da se okruženje menja brže nego ranije, ali da su osnovna očekivanja ostala ista. „Rizici su prisutniji nego ikada, a očekivanja klijenata jasna – očekuju sigurnost, transparentnost i pouzdanog partnera. Zbog toga stabilnost i fer odnos danas nisu pitanje imidža, već preduslov dugoročnog rasta“, naglasio je.

Panel je moderirao Vojislav Lazarević, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, a u diskusiji su učestvovali i Aleksandar Milošević (ASEE), Stanislava Petković (Vista Rica) i Rath Christoph (Vienna Insurance Group).

Učesnici su ocenili da finansijski sektor ulazi u fazu u kojoj razvoj više ne može da se oslanja isključivo na kreditnu aktivnost. Digitalizacija, rast sajber rizika i promenjen tehnološki pejzaž zahtevaju istovremeno jačanje operativne otpornosti i kontinuirana ulaganja u inovacije.

Snažna kapitalna pozicija i likvidnost ostaju temelj stabilnosti sistema, ali konkurentska prednost sve češće zavisi od produktivnosti i sposobnosti da se tehnologija primeni sa jasnom svrhom – kroz brže procese, preciznije upravljanje rizicima i jednostavnije korisničko iskustvo.

Posebno je istaknuto da je Jugoistočna Evropa i dalje izrazito bankocentričan region, što obezbeđuje stabilno finansiranje privrede, naročito malih i srednjih preduzeća. Ipak, dugoročno dinamičniji rast zahteva i diverzifikaciju izvora finansiranja i snažnije tržište kapitala.

Zaključak panela bio je nedvosmislen: stabilnost sistema ostaje regulatorni prioritet. U vremenu ubrzanih promena, poverenje ostaje najvrednija imovina finansijskih institucija.

Blaž Brodnjak: Bankarsko tržište u Srbiji i dalje fragmentisano, konsolidacija pitanje vremena

Broj banaka u Srbiji u narednom periodu verovatno će ostati približno isti, jer su kamatne stope trenutno na održivim osnovama. Ipak, dugoročno gledano, konsolidacija je neminovna – u regionu, ali i na evropskim i globalnim tržištima, koja su i dalje fragmentisana“, poručio je Blaž Brodnjak, CEO NLB, na Kopaonik biznis forumu.

On je naglasio da niko ne može pouzdano da predvidi kretanje kamatnih stopa, ali da su očekivanja da će se one na srednji rok zadržati oko sadašnjih vrednosti. To obezbeđuje kratkoročnu stabilnost, ali ne menja širu sliku – tržište Srbije, kao i mnoga druga u Evropi, i dalje su relativno fragmentirana.

„Ako želimo da se takmičimo sa velikim igračima iz SAD, Kine ili Indije, potrebne su nam snažne i konsolidovane finansijske institucije“, rekao je.

Brodnjak je podsetio da su tržišta Jugoistočne Evrope izrazito bankocentrična, što znači da su banke ključni nosioci razvoja čitavog društva.

„Veliki deo investicija finansira se bankarskim novcem. Banke su de facto u funkciji razvoja – sedimo na pulsu privrede i svakodnevnim odlukama usmeravamo tokove kapitala.“

Prema njegovim rečima, bankarski sektor u regionu je snažno kapitalizovan i likvidan, u potpunosti spreman da podrži dalji rast.

Govoreći o strateškom pravcu razvoja, istakao je da je Srbija u prethodnim godinama bila među svetskim rekorderima po prilivu direktnih stranih investicija, da je značajno unapredila investiciono okruženje i promenila svoju poziciju na evropskoj mapi.

„Danas je atraktivna ne samo za nova ulaganja, već i kao buduća članica Evropske unije. Geografski je most, ali i sve relevantniji ekonomski prostor.“

Osvrnuo se i na širi evropski kontekst, ocenivši da se Evropa nalazi na prekretnici, dok ubrzana integracija Zapadnog Balkana, snažan bankarski sektor i digitalna transformacija predstavljaju ključne stubove dugoročne stabilnosti i rasta.

Govoreći o tehnologiji, naveo je da veštačka inteligencija značajno ubrzava procese, ali da konačna odgovornost ostaje na čoveku.

„Ono za šta je nekada bilo potrebno tri nedelje, danas traje nekoliko minuta. Ipak, poverenje se gradi između ljudi.“

Zaključio je da, uprkos kompleksnijem globalnom okruženju, region ima kapacitet za prilagođavanje i stabilizaciju, rečima: „Ostajem oprezni optimista.“

Izvor: BIZLife

Foto: Aleksej Nešović