I u krizi ipak sklonimo "sa strane": Koliko mesečno u proseku uštedimo?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    I u krizi ipak sklonimo “sa strane”: Koliko mesečno u proseku uštedimo?

    Broj građana koji uopšte ne štede je skoro 10 odsto manji nego 2018. godine. Skoro 70 odsto građana Srbije smatra da je ostavljanje novca na stranu veoma važno, ali bi voleli da mogu više da uštede. Tek četvrtina je zadovoljna iznosom koji mogu da sačuvaju.

    Prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine iznosi 5.516 dinara, što je malo manje nego prošle godine, ali je skoro 1.400 dinara više u odnosu na period pre sedam godina, pokazalo je tradicionalno godišnje istraživanje Erste Grupe o štednim navikama građana Srbije.

    Za šta najviše građani nastoje da uštede?

    U kontekstu globalne ekonomske krize, formiranje fonda za teška vremena i hitne slučajeve se sasvim očekivano izdvojilo kao primarni motiv štednje (53%), dok je na drugom mestu stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (45%).

    Fond za starije životno doba pravi 22 odsto anketiranih, a za obrazovanje i obuku pet odsto.

    Štediše motiviše i čuvanje novca za odmor (23%), nabavku telefona ili televizora (11%) i veće kupovine poput auta ili stana (10%).

    Broj onih koji uopšte ne štede iz godine u godinu se smanjuje.

    Štednja, ilustracija

    Štednja, ilustracija

    Takvih je trenutno 43 odsto, skoro deset odsto manje nego 2018. godine. Najzastupljeniji štedni ili investicioni proizvod i dalje je životno osiguranje – koristi ga 13 odsto građana.

    Slede štednja po viđenju i oročena štednja sa 11, odnosno osam odsto.

    Međutim, dok svaki od navedenih proizvoda beleži blagi pad popularnosti od 2020. godine, sve je zastupljenija štednja u gotovini kod kuće ili u sefu – praktikuje je 32 odsto građana, čak 10 odsto više nego 2020. godine.

    Od banaka se očekuje da unaprede finansijsku pismenost

    Zbog značaja koji ima na prosperitet pojedinca i čitavog društva, danas se velika pažnja posvećuje finansijskoj pismenosti.

    Na pitanje koja institucija treba da pruži informacije i znanja o finansijskim temama 54 odsto građana odgovara da su to banke, što je za osam procenata više u odnosu na prošlogodišnje istraživanje.

    Izvorom informacija na temu finansija smatraju se i porodica (40%), mediji (32%), državne institucije poput ministarstva finansija (30%) i škole (27%).

    Erste Banka Promo

    Erste Banka

    Svega petina građana misli da su dobro informisani o finansijskim temama i bankarskim proizvodima uopšte.

    Na skali od jedan do pet oko 40 odsto ocenjuje svoje opšte znanje iz ove oblasti ocenom tri. Kada je reč o investicionim proizvodima koji nose određeni rizik, poput akcija, obveznica i fondova, oni su i dalje za veliku većinu nepoznanica – 84 procenta anketiranih je o njima slabo informisano ili potpuno neinformisano.

    I pored toga, trećina anketiranih ima pozitivno mišljenje o ulaganju novca u navedene proizvode, posebno u uzrastu od 15 do 34 godine.

    Ipak, mali procenat je spreman na rizik i eventualne gubitke – njih je osam odsto naspram 80 odsto opreznih.

    Inflacija pogađa više od polovine građana: Da li su onda moguće uštede?

    U poređenju sa prethodnim istraživanjima, sada je veći procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (45%).

    Da je ostala nepromenjena tvrdi 40 odsto anketiranih, a 10 procenata ocenjuje da je bolja nego što je bila.

    Istraživanje Erste Grupe o štednji ove godine se dotaklo i inflacije da bi se uvidelo u kojoj meri poskupljenje osnovnih proizvoda i usluga predstavlja udar na budžet potrošača.

    Čak 57 odsto anketiranih odgovorilo je da su prilično ili veoma pogođeni rastom cena, a 87 procenata je primorano da smanji ličnu potrošnju mnogo, prilično ili pomalo. Samo je dva procenta građana koje inflacija uopšte ne pogađa.

    Štednja

    Štednja

    Štednja u Erste Banci: Izražen rast štednje u dinarima

    Kako je na konferenciji novinarima saopštio Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u Erste Banci iznosi 18.500 evra, a oročenog depozita u dinarima preko 1,6 miliona dinara.

    „Interesantno je istaći da je u poređenju sa prethodnom godinom zabeležen rast prosečnog dinarskog depozita za čak 140 procenata, što je veoma ohrabrujući podatak koji ukazuje na to da su zajednički napori Narodne banke Srbije i banaka na polju dinarizacije urodili plodom. Zaključno sa 31. avgustom ove godine imamo, kada je reč o oročenoj štednji, više od tri milijarde dinara u dinarskoj štednji i preko 107 miliona evra u deviznoj štednji. Podaci koji se odnose na celu godinu, zaključno sa krajem avgusta, ukazuju na smanjenje oročenih, a povećanje a vista štednih depozita u Erste Banci“, navodi on.

    Štednja nije škrtarenje – pet saveta za veću mesečnu uštedu

    Izvor: BIZLife

    Foto: Unsplash, Pixabay, Promo

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE