Inovacija, brzina, obim i smisao promena

Piše: Predrag Petrović, Senior executive, DP Lux, Plaza i Keprom

Inovacije su uvek bile pokretačka snaga iza uspeha preduzeća. One omogućavaju kompanijama da ostanu konkurentne, prilagode se promenljivoj tržišnoj dinamici i stvore nove mogućnosti.

VUCA svet i postkovid era nametnuli su tržišnu utakmicu sa novim pravilima: makroekonomske situacije postaju značajno nestabilnije, trendovi se mnogo češće menjaju, a kupci imaju sve veća očekivanja, dok se njihovo ponašanje naglo polarizuje. Takvo okruženje predstavlja kompleksniji teren za plasiranje uspešnih poslovnih inovacija. Velike kompanije na ovaj trend reaguju na različite načine: usmeravaju inovacije na stabilnija tržišta (Azija), dovode inovacije na „sigurniji” teren razvojem varijacija postojećih proizvoda, dok neke kompanije koriste konzervativne metode, zaustavljaju procese testiranja inovacija i fokusiraju se na jačanje postojećih modula.

Ovakvo poslovno okruženje dovelo je do toga da proces implementacije inovacija unutar organizacije postane složen i izazovan. Ipak, kako tehnologija nastavlja da se razvija, pojavili su se novi trendovi koji kompanijama pružaju efikasnije i delotvornije načine za implementaciju inovacija. Navodimo neke od tih trendova i njihov uticaj na kompanije.

Agilne metodologije su stekle ogromnu popularnost poslednjih godina donoseći revolucionarniji način na koji kompanije pristupaju inovacijama. Agilna metodologija se fokusira na iterativni i inkrementalni razvoj, omogućavajući fleksibilnost i prilagodljivost tokom celog procesa. Ovaj pristup podstiče saradnju, transparentnost i brze povratne informacije, omogućavajući timovima da brzo identifikuju i rešavaju probleme. Usvajanjem agilnih metodologija kompanije mogu da unaprede svoje inovacijske napore, smanje vreme izlaska na tržište i poboljšaju zadovoljstvo kupaca.

Design thinking je pristup rešavanju problema usmeren na čoveka, naglašava empatiju, kreativnost i iterativno kreiranje prototipa. Podstiče organizacije da duboko razumeju potrebe i želje svoje ciljne publike, što služi kao osnova za razvoj inovativnih rešenja. Uključujući Design thinking u svoje inovacijske procese, kompanije mogu bolje uskladiti svoje proizvode i usluge sa očekivanjima kupaca, što rezultira povećanom lojalnošću kupaca i diferencijacijom na tržištu.

Otvorene inovacije – tradicionalno, inovacija je prvenstveno bila interni proces unutar organizacije; međutim, koncept otvorene inovacije je stekao značajnu snagu poslednjih godina. Otvorena inovacija uključuje saradnju sa spoljnim zainteresovanim stranama, kao što su kupci, dobavljači i istraživačke institucije, kako bi se iskoristili njihovi resursi, stručnost i ideje. Prihvatanjem otvorenih inovacija kompanije mogu da iskoriste veći fond znanja i ubrzaju svoje inovacijske napore, istovremeno negujući kulturu saradnje i kokreacije.

Digitalna transformacija je postala neophodna za kompanije koje žele da ostanu konkurentne u današnjem poslovnom okruženju, koje se brzo razvija. Ona uključuje integraciju digitalnih tehnologija u sve aspekte organizacije, uključujući inovacione procese. Digitalni alati, kao što su veštačka inteligencija, analitika velikih podataka i cloud computing, mogu značajno da poboljšaju mogućnosti inovacija, omogućavajući donošenje odluka zasnovano na podacima, automatizaciju zadataka koji se ponavljaju i saradnju u realnom vremenu. Prihvatanje digitalne transformacije omogućava kompanijama da otključaju nove mogućnosti, optimizuju operacije i podstiču inovacije u velikom obimu.

Lean startup metodologija, koju je popularizovao Erik Ris, zalaže se za naučni pristup izgradnji startapa i lansiranju novih proizvoda. Njegovi osnovni principi uključuju povratnu petlju izgradi ‒ meri ‒ uči, brzo eksperimentisanje i validirano učenje. Naglašavanjem važnosti ranog i čestog testiranja pretpostavki kompanije mogu da smanje rizik od neuspeha i donose odluke zasnovane na podacima. Lean startup metodologija podstiče način razmišljanja o stalnom poboljšanju, omogućavajući kompanijama da razvijaju svoje ideje i da se im se okreću kada je to potrebno.

Korporativni inkubatori i akceleratori pojavili su se kao sredstva za podsticanje inovacija unutar uspostavljenih kompanija. Ovi programi pružaju strukturirani okvir i resurse za negovanje i ubrzavanje prosperitetnih ideja i startapova. Partnerstvom sa spoljnim preduzetnicima i inovatorima kompanije dobijaju pristup svežim perspektivama, disruptivnim tehnologijama i agilnim metodologijama. Korporativni inkubatori i akceleratori omogućavaju kompanijama da se uključe u eksterne inovacijske ekosisteme i brzo iznesu inovativna rešenja na tržište.

Na nekoliko mesta u poslovnoj literaturi i na biznis konferencijama susreo sam se sa 90-dnevnim planom za kreiranje pravog ambijenta za pokretanje inovacija u kompaniji, pa ću u narednom delu sublimirati ključne stavke ovih postavki.

• 1‒30. dana – generisanje širokog spektra saznanja na osnovu kojih identifikujemo problem koji je relevantan za naš biznis, a čijim prevazilaženjem se može generisati značajna diferencijacija na tržištu:
  • definisati „šta” i „zašto”;
  • definisati tim koji učestvuje u inovaciji;
  • definisati komercijalni ogledni primer u kome je inkorporirana inovacija;
  • definisati potrebne resurse i budžet za razvoj inovacije.
• 31‒60. dana – razvijanje modela rešenja koji će sadržati dogovorenu inovaciju:
  • definisati „kako”;
  • definisati sve zavisnosti koje su važne za uspešnost inovacije.
• 61‒90. dana – definisanje i testiranje poslovnog modela inovacije:
  • sprovođenje, testiranje inovacije;
  • integrisanje sprovođenja i testiranja inovacije u dnevni ritam poslovanja.

Inovacija je ekspedicija u nepoznato. Zato se naoružajte prilikom polaska na ovu ekspediciju kvalitetnim pitanjima čiji će vam odgovori pomoći u ovoj neophodnoj avanturi. Kreirajte sopstvenu ček-listu pitanja, od kojih neka mogu biti sledeća.

Svrha inovacije

• Šta očekujemo od inovacije u kvantitativnom i kvalitativnom smislu?
• Da li je inovacija dovoljno značajna da obezbedi jasnu diferencijaciju kompanije na tržištu i generiše porast profita?
• Da li je tim proveo dovoljno vremena u razgovoru sa ciljnim grupama kojima se obraća inovacija da bi zaista upoznao navike tih kupaca?
• Da li je tim proverio da li je pretpostavljena inovacija u nekom obliku već razvijana u drugim sektorima ili drugim zemljama?

Podrška

• Da li inovacija odgovara sveobuhvatnim saznanjima o kretanjima tržišta, kao i strateškim prioritetima kompanije?
• Koje konkretne promene su predviđene u radu kompanije u slučaju pozitivnih testova inovacije?
• Da li su uzeti u obzir „zombi projekti”, koji su potencijalno dobri za razvoj inovacija, ali nisu ugledali svetlost dana zbog straha od neuspeha?

Izvođenje

• Koliko veliko mora biti testiranje inovacije (što je veći očekivani rezultat, npr. uticaj na razvoj profita od pet odsto, to je potrebno obimnije testiranje inovacije)?
• Da li je na raspolaganju dovoljno jedinica unutar kompanije (npr. maloprodajnih objekata) koji su adekvatni za testiranje inovacije?
• Da li je predviđeno da se prototip inovacije lako i bez velikih dodatnih troškova može aktualizovati spram rezultata testova do finalnog proizvoda?

Pouzdanost

• Da li je inovacija zasnovana na proverljivoj prognozi kretanja tržišta, odnosno potreba kupaca?
• Da li inovacija ima pouzdanu hipotezu o tome kako će generisati dodatnu vrednost i dobit?

Implementacija inovacija je ključna za kompanije kako bi napredovale u današnjem brzom i konkurentnom poslovnom okruženju. Gorenavedeni trendovi, kao i otvorena pitanja, nude uvide i strategije za organizacije da potencijalno unaprede svoje inovativne sposobnosti. Prihvatanjem ovih trendova kompanije mogu da neguju kulturu inovacija, poboljšaju svoju agilnost i stvore održivu konkurentsku prednost. U eri u kojoj su inovacije ključni pokretač uspeha – ostati ispred drugih od suštinskog je značaja za napredovanje i prosperitet kompanije.

Izvor: BIZLife Magazin