Švajcarska pružila MODEL: Kako su uspeli da izbegnu DIVLJANJE INFLACIJE?
Inflacija i Švajcarska
Dok se mnoge zemlje širom sveta bore sa tvrdoglavo visokom inflacijom, rast cena je bio daleko manje dramatičan u Švajcarskoj.
Inflacija u Švajcarskoj dostigla je 29-godišnji maksimum od 3,5 odsto u 2022. godini. Iako je i dalje visoka po švajcarskim standardima, ona je znatno ispod stope drugih naprednih ekonomija poput SAD (9,1%), Ujedinjenog Kraljevstva (11,1%) i Evro zoni (10,6%).
Na pitanje kako je ova zemlja uspela da izbegne dvocifrenu inflaciju, stručnjaci kažu da razloga za to ima više.
Unsplash
Cene su već bile visoke, ali i primanja
Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja na svetu, sa BDP-om po glavi stanovnika koji nadmašuje BDP drugih velikih ekonomija, poput SAD, Japana i Nemačke.
Takođe je dom nekim od najbogatijih građana na svetu, sa prosečnim bogatstvom od 700.000 dolara po odrasloj osobi – i visokim troškovima života.
Švajcarski gradovi Cirih i Ženeva držali su se stabilno među 10 najskupljih gradova na svetu prošle godine, pa čak i kada je inflacija povećala troškove života u drugim skupim mestima, kao što su Singapur i Njujork.
Kao rezultat toga, građani Švajcarske su generalno manje pogođeni povećanjem cena (inflacija), jer imaju tendenciju da troše manji deo svog prihoda na osnovne stvari kao što su hrana i smeštaj.
Unsplash
„Budući da su ljudi u proseku prilično bogati, udeo hrane u ukupnom budžetu domaćinstava nije tako veliki kao možda u drugim zemljama. Imamo i nejednakost, naravno. Ali, iz međunarodne perspektive, mi imamo, mislim, socijalnu politiku koja dobro funkcioniše“, rekao je Tobijas Štrauman, profesor ekonomije na Univerzitetu u Cirihu, za CNBC.
Jaka valuta
Drugi razlog za relativnu stabilnost cena u Švajcarskoj potiče od jakog švajcarskog franka.
Valuta ove zemlje je stalno jačala, povećavajući vrednost kako bi dostigla paritet u odnosu na evro 2022. Dok su mnoge valute pale u odnosu na američki dolar, švajcarski franak je ostao stabilan zbog nestabilnosti u Evropi.
Ovo je donekle rezultat titule “sigurne luke” koju nosi švajcarski franak, zahvaljujući velikim rezervama zlata, obveznica i druge finansijske imovine kojima raspolaže tamošnja centralna banka.
Švajcarske je takođe ekonomija koja u velikoj meri zavisi od međunarodne trgovine. Zato, ona svake godine uvozi robe i usluge u vrednosti od oko 302 milijarde dolara, od kojih većina dolazi iz susednih zemalja EU. Jači švajcarski franak pruža efikasan popust na taj uvoz.
Švajcarska u međuvremenu izvozi skoro jednakih 305 milijardi dolara godišnje — uglavnom se sastoji od robe i usluga veće vrednosti, kao što su satovi i farmaceutski proizvodi, koji su manje podložni fluktuacijama cena nego što su proizvodi masovne proizvodnje sa niskom maržom.
Stabilno snabdevanje energijom
Švajcarska je takođe manje izložena nekim spoljnim faktorima koji su podigli cene 2022. godine, kao što je rat u Ukrajini.
Kao zemlja sa planinskom topografijom i više od 1.500 jezera, Švajcarska se manje oslanja na uvoz nafte i gasa od nekih svojih evropskih suseda, pri čemu hidroelektrična energija igra važnu ulogu u njenom snabdevanju energijom.
Švajcarski dobavljači energije su takođe u velikoj meri u javnom vlasništvu, što znači da su manje izloženi ekstremnoj volatilnosti tržišta putem finansijskih sigurnosnih mreža, dok su podložni strožijoj regulaciji cena.
Kontrola cena robe i usluga
Pored energije, Švajcarska takođe ima stroge kontrole cena roba i usluga, što ih takođe čini manje podložnim fluktuacijama izazvanim inflacijom.
Od osnovnih proizvoda koji se koriste za merenje inflacije u zoni evra, uključujući hranu, stanovanje i transport, skoro jedna trećina (30%) podleže regulisanju cena u Švajcarskoj — više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.
Cene hrane u Švajcarskoj porasle su po godišnjoj stopi od 4,0% u decembru prošle godine, u poređenju sa 11,9% u SAD, 16,9% u Velikoj Britaniji i 19,8% u Nemačkoj.
Unsplash
Visoke carine na određene uvozne poljoprivredne proizvode takođe znače da su domaće namirnice, kao što su mleko i sir, po povlašćenim cenama i manje pod uticajem kretanja na globalnim tržištima hrane. To je, zauzvrat, pomoglo da se stimuliše ekonomija zemlje.
Inflacija će pasti ispod 2% do 2024
To ne znači da su švajcarski potrošači potpuno imuni na nedavna povećanja cena. Stanovnici ove zemlje uprkos svemu primećuju poskupljenja. Posebno oni koji su, na primer, podstanari.
Međutim, Švajcarska narodna banka je u decembru saopštila da vidi da će inflacija pasti u proseku na 2,4 odsto u 2023. godini, pre nego što će dostići 1,8 odsto u 2024. godini.
To bi bilo ispod cilja banke koji je postavljen na 2 odsto. Ipak, ekonomisti kažu da je malo verovatno da će to štetiti ekonomiji.
Šta druge zemlje mogu naučiti od Švajcarske
Jedinstveni ekonomski pejzaž Švajcarske je decenijama u nastajanju i većini zemalja je teško da ih kopira. Njena politika deviznog kursa, na primer, nije mogla da se odrazi na širu evrozonu, s obzirom na ekonomije koje su na evropskom kontinentu vrlo raznolike.
Međutim, profesor na ekonomije na Univerzitetu u Cirihu Štrauman je rekao da je politika nacionalizacije snabdevanja energijom u Švajcarskoj ponudila važnu lekciju drugim zemljama, posebno onim nacijama u Evropi koje su galopirajućim korakom krenule ka privatizaciji i koje sada plaćaju cenu.
„Srednjoročno i kratkoročno, to je bila veoma dobra ideja2, rekao je o privatizaciji snabdevanja energijom. „Ali to nije baš otporno i sada ih to proganja“.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
