Prema pisanju New York Timesa, skoro polovina od 19 zemalja evrozone dostigla je dvocifrenu godišnju inflaciju za što su u velikoj meri zaslužne posledice rata između Ukrajine i Rusije.

„Novi podaci o inflaciji osnažiće planove Evropske centralne banke da podigne stope po prvi put u više od jedne decenije i da ih dodatno poveća tokom godine usled zabrinutosti da postoji rizik visoke inflacije koja bi mogla da nadmaši ekonomski rast“, piše američki list.

pixabay

Kada je reč o zemljama pojedinačno, situacija u svakoj članici evrozone varira. Iako je inflacija u Holandiji i Nemačkoj neznatno opala u junu, Španija je postavila rekord dostigavši dvocifrenu inflaciju prvi put nakon 1985. godine.

Ukoliko se uzmu u obzir zemlje Baltika, Estonija je zabeležila godišnju inflaciju od 22 odsto, sledi Litvanija sa 20,5 odsto i Letonija sa 19 odsto. Godišnja inflacija u Francuskoj trenutno se drži na 6,5 odsto, dok je inflacija u Španiji 10 odsto.

Inflacija u Nemačkoj doživjela je određeni pad sa 8,7 odsto na 8,2 odsto, dok je inflacija u Slovačkoj porasla na 12,5 odsto.

Uprkos razlikama, sve zemlje na neki način osjećaju efekte rasta cene energenata koja je do juna porasla za 41,9 odsto što je tri puta više nego u istom periodu prošle godine.

Ekonomisti predviđaju da bi veće cene mogle da navedu radnike da traže veće plate, što bi moglo ds ubrza inflaciju i da stvori još veći pritisak kada je reč o rastu kamatnih stopa.

Podsetimo, prema poslednjim analizama Nardone banke Srbije, inflacija u našoj zemlji prešla je 10 odsto, 10,4 odsto. Međugodišnja inflacija u Srbiji bi, po proceni Narodne banke Srbije (NBS), trebalo da dostigne maksimum u junu i julu, u rasponu između 10 i 11 odsto. Ipak, iz NBS smatraju da bi nakon toga, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, trebalo da počne da se smanjuje