I ove godine – nagradna igra Uzmi račun i pobedi
Vlada Srbije odlučila je da i ove godine organizuje nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi” u cilju jačanja poreske kulture i podizanja svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije.
Cilj je, kako je saopšteno posle sednice vlade, i stimulacija bezgotovinskih plaćanja i motivacije za poštovanje propisa i poboljšanje primene Zakona o fiskalizaciji.
Nagradna igra biće organizovana u dva kruga: „Uzmi račun i pobedi – prvi krug“ i „Uzmi račun i pobedi – drugi krug“, piše u saopštenju.
Pravo učešća u novom krugu nagradne igre imaće svi punoletni građani Srbije koji instaliraju aplikaciju Uzmi račun i pobedi, unesu svoje podatke i skeniraju bilo koji fiskalni račun sa QR kodom, a cilj je suzbijanje sive ekonomije.
Šta je siva ekonomija?
U najširem smislu, siva ekonomija je svaka ekonomska aktivnost koja se obavlja na način da se izbegne zakon, oporezivanje i nadzor države, u cilju sticanja koristi za sebe, a na štetu države, odgovorne privrede i građana.
Suština aktivnosti u sivoj zoni jeste neprijavljivanje prihoda odnosno izbegavanje plaćanja poreza i neporeskih nameta kako bi se uvećala zarada. U sivoj ekonomiji posluju firme koje su registrovane, ali nalaze prilike da izbegnu obaveze prema državi na nedozvoljene načine – isplaćivanjem dela zarada „na ruke“, neprijavljivanjem dela ili svih radnika, neizdavanjem računa i dr.
Ekstremnija forma sive ekonomije jeste crna ekonomija u kojoj posluju potpuno neregistrovani subjekti. Takve „firme“ proizvode robu ili pružaju usluge u neprijavljenim objektima i radnjama i robu plasiraju nelegalnim putem bez prateće dokumentacije i izdavanja računa. Crna ekonomija sinonim je za prekogranični šverc putem kojeg roba ulazi u zemlju bez plaćanja carine i najčešće se može povezati sa organizovanim kriminalom.
Na pojavu i rast sive ekonomije najviše utiču nepovoljni uslovi za poslovanje, pre svega visok nivo poreskih zahvatanja, komplikovana birokratija i smanjenje raspoloživog kapitala na tržištu usled ekonomskih kriza.
Ni u jednoj zemlji siva ekonomija nije u potpunosti iskorenjena. Značajnija pojava sive ekonomije u svetu beleži se od 60-ih godina prošlog veka, a naročiti rast doživela je od izbijanja krize 2008. U najuspešnijim državama obim poslovanja u sivoj zoni kreće se oko iznosa od 7% bruto domaćeg proizvoda dok u zemljama u razvoju kroz neformalne aktivnosti obrne se između 20 i 30% BDP-a pa i više.
Suzbijanje sive ekonomije predstavlja veliki izazov za sve vlade sveta. Zbog činjenice da se u sivoj zoni obrće veliki novac i da neformalno zaposleni građani ipak ostvaruju prihode siva ekonomija se prećutno toleriše jer rešava deo socijalnih problema. Međutim, dugoročno siva ekonomija šteti ljudima koji u njoj rade jer su zakinuti za brojna prava, a država i društvo zbog manjka prihoda gube novac koji može da bude uložen u postizanje održivog razvoja.
Izvor: BIZLife
Foto: Printscreen/BIZLife
