Hrana bi mogla (i morala) biti jeftinija

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Hrana bi mogla (i morala) biti jeftinija

    U Srbiji je hrana neopravdano skupa, zbog čega skoro polovinu mesečnih primanja trošimo samo na nju, a koliko se zbog posrednika menja cena hrane dok stigne do krajnjeg kupca?

    Odavno je poznato da u celom lancu hrane “od njive do trpeze”, ili od proizvođača do potrošača, najviše zarade trgovci, najmanje proizvođači, a ceh plaćaju – potrošači. Roba po pravilu promeni više posrednika, svako uzme svoj “deo kolača”, što nekad i desetostruko podiže cene namirnica.

    Kod nas je sve neopravdano skupo i na pijacama i u prodavnicama, zbog čega smo primorani da skoro polovinu mesečnih primanja trošimo samo na hranu.

    Proizvođač u Srbiji ili, kako mi kažemo, seljak u Srbiji, ne može da se poredi s kolegama iz evropskih zemalja iz prostog razloga što država njima obezbeđuje određene subvencije i garantuje otkup, što kod nas u Srbiji to ni izdaleka nije tako.

    Proizvođač sam nalazi trgovca kojem će da proda robu, i to nije trgovac koji odmah ide na pijacu, već se nekoliko njih “ugradi” u cenu dok roba stigne do tezge. Tako su u jeku sezone paprene cene povrća i voća, kaže predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida.

    Agroekonomista Milan Prostran kaže za Novosti da na srpskim pijacama ima sve manje proizvođača, a sve više preprodavaca, što u dobroj meri i podiže cene povrća i voća. Prema njegovoj proceni, hrana u proseku promeni tri ruke do finalnog kupca.

    Nakupci, naravno, rade na crno i dobro su organizovani, otkupljuju i do nekoliko puta jeftinije robu od seljaka, pa angažuju prodavce koji rade za simboličnu nadoknadu, konstatuje Prostran i dodaje da to ništa nije novo, da ih je i u prethodnom sistemu bilo.

    Danas je za tezgama jedva 30 odsto izvornih, pravih proizvođača, sve ostalo su nakupci ili, kako se još kaže, prekupci.

    Koliki put “prevali” roba od proizvođača do kupca, zavisi od više faktora. U cenu robe ugrađuju se svi u prodajnom lancu, od proizvođača, dobavljača, pa do distributera i raznih zastupnika.

    Više posrednika u prometu hrane, u ovom slučaju povrća i voća, utiče na brži rast cena, a ceh uvek plate potrošači, tvrdi predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević.

    To je i znak poremećaja na tržištu gde svi koriste takvu situaciju da uvećaju svoje profite. Ništa nije bolja situacija ni u proizvodnji i prodaji mesa. Poznato je da su proizvođačke cene pojedinih proizvoda od mesa dva-tri puta manje od maloprodajnih cena.

    Od razlike između maloprodajne i proizvođačke cene pokriva se porez na dodatu vrednost i marža i ostvaruje se zarada koja je veća i od proizvođačke cene, dodaje Bogosavljević.

    Izvor: Novosti

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE