Kako je mali preduzetnik iz Pančeva „preveslao“ globalne igrače
Sećate li se kako je pre samo desetak godina bilo teško pokrenuti sopstveni biznis bez „veza i poznanstava”? Jeste da se taj model poslovanja nije izgubio ni dan-danas, ali tada, ako si pokretao PR agenciju, morao si da imaš „ulaz” u jače firme da bi uopšte dobio posao. Danas je situacija drugačija, pošto AI i tehnološki alati polako ruše tu barijeru. Neko ko sedi u Zaječaru ili Boru može da vodi globalni e-commerce biznis uz pomoć automatizovanih alata, dok frilenseri uspevaju da prodaju svoje AI dizajne širom sveta, a da nisu napustili rodni Niš, Vranje ili Leskovac. Naravno, da bi uspeli u tome, potrebno je i dobro oglašavanje, SEO optimizacija i, kao glavno, sposobnost da se izdvoje u moru drugih igrača.
Piše: Nemanja Kuč, zamenik urednika svih portala Digital Life-a
Vlasnik male digitalne agencije iz Pančeva shvata da ne može da se takmiči sa velikim firmama na klasičan način. Umesto da širi tim, oslanja se na ChatGPT, koji mu generiše prve verzije kampanja, dok mu Midjourney pravi vizuale. Koliko će njegov rad biti autentičan, zavisi isključivo od njegove kreativnosti. U suprotnom, ako mu ona bude manjkala, utopiće se u more entuzijasta. On je danas sa samo troje zaposlenih u stanju da opsluži dvocifren broj klijenata širom sveta.
Foto: Jeremy Hynes/Unsplash
Ovo nije samo srpska priča. Svet već prepoznaje kako tehnološka dostignuća menjaju poslovni pejzaž. Dok se u Americi takmiče OpenAI i Google Gemini, Kina gura svoju verziju velikog jezičkog modela DeepSeek, koji pokazuje koliko brzo Azija hvata korak i postavlja sopstvene standarde u AI inovacijama.
Šta ovo znači za Srbiju? Glavna tema ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma jeste „Težeći ekonomiji sa visokim prinosima”, ali ako pogledamo realne pokazatelje, jasno je da upravo IKT sektor može biti naš ključni adut. Srpski IKT sektor nastavlja da skalira – u prvih devet meseci 2024. godine ukupan izvoz informaciono-komunikacionih tehnologija dostigao je 2,966 milijardi evra, što je rast od 19 odsto u odnosu na isti period 2023. godine. Mladi preduzetnici u Srbiji se već bore za svoje mesto u globalnoj ekonomiji – pokreću startape, otvaraju male biznise, uče najnovije tehnologije – pomeraju granice. Stoga, država mora da ih sluša, a ne da im postavlja birokratske prepreke. Regulativa ne sme da kasni za inovacijama – ambijent mora da se kreira osluškujući mlade preduzetnike, a ne slepo preslikavajući EU modele, koji često ne odgovaraju našem tržištu. Srbija ima potencijal da bude inovativni hab regiona, ali samo ako se fokus stavi na podršku mladima koji stvaraju budućnost, umesto na reprodukovanje zastarelih šablona. Pitanje nije da li će AI promeniti poslovanje u Srbiji, već ko će te promene voditi.
Naš vlasnik male digitalne agencije iz Pančeva već je pronašao način da igra na globalnom tržištu. Sada je trenutak da vidimo da li ćemo biti lideri ili samo nemi posmatrači.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Foto: Stefan Jovanović / BIZLife
