Hoće li veštačka inteligencija pobediti kreativce?
Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za korporativne komunikacije
Veštačka inteligencija je buknula kao tema u decembru, kad je krenula globalna pomama za ChatGPT rešenjem. Svašta smo isprobavali, postavljali razna pitanja i zabavljali se čekajući odgovor. Veštačka inteligencija je pisala blogove, kolumne, odgovarala na pitanja, pisala domaće zadatke, seminarske radove, marketinške strategije i još mnogo toga. U toj pomami pronašao sam još nekoliko sajtova koji reklamiraju da, uz pomoć algoritma, dizajniraju bolje logotipe, pišu tekstove, proveravaju vaše poslovne ideje, daju imena vašim firmama, dizajniraju sajtove u tri klika, „provaljuju” vašu facijalnu ekspresiju, daju vam inicijalnu podršku pri rešavanju problema mentalnog zdravlja, dizajniraju 3D, generišu glas naratora itd. Zaboravio sam šta sam sve još testirao.
Opšti utisak je vrlo povoljan. Tehnika i tehnologija su toliko napredovale da čovek skoro da nije u stanju da, na prvu loptu, „provali” da li iza njih stoji živa osoba ili mašina. Iskreno, nije to ništa novo. Gugl je imao takvu tehničku podršku pre nekoliko godina. Kad im pošaljete neki upit, niste sigurni da li vam je odgovorio čovek ili bot.
Predstavljena NAPREDNIJA verzija ChatGPT-a: Piše na glavnim programskim jezicima
Iskreno, moram da priznam da je bilo i malo razočaranja u ChatGPT posle početnog entuzijazma, jer nije odgovarao na neka jednostavna pitanja onako kako sam očekivao. Recimo, da li može da mi napiše kolumnu za BIZLife. Tu je onda počeo da filozofira i da me zapitkuje o temi, obimu, dodatnim karakteristikama i još nekim specifičnostima. Kao da je akaunt u agenciji. Na kraju, kad sam mu sve to dao, pitao me je za rok, a uporno nije slao ništa. Tako da mi je žao što još uvek ne možete da me se rešite i da kažete: „Ajde ćao, dajte nekog robota koji je mršaviji i štancaće tekstove iz broja u broj.”
Možemo da lamentiramo nad našom tužnom sudbinom kreatora sadržaja i da uzdišemo duboko i čekamo trenutak kada će se pojaviti neki robot koji će da kaže: „Ajd’ se ti pomeri. Od danas ja radim tvoj posao i posao još 200 ljudi, po ceni instalacije i struje kojom me punite.” Utisak mi je da su kolege u blagom defetizmu ispratile razvoj ove situacije. Posebno je loše onima koji su čitali Hararija i tamo naišli na rečenicu da će sledeća dominantna vrsta na Zemlji biti roboti, pošto čovek dovoljno razvije veštačku inteligenciju. Još dublji uzdah su pustili oni koji su se setili „Terminatora”, onih početaka franšize, kada je Švarceneger još bio u punoj snazi i nije ga previše zanimala politika. Već su se zaključali u podrum i navukli zalihe hrane oni koji su nedavno gledali „Blejd ranera”, onog prvog, sa Harisonom Fordom, pošto on upravo lovi te humanoide robote.
Dve stvari u ovoj priči kod mene ne izazivaju paniku. Vrlo je subjektivno i lako je moguće da grešim. Dakle, dve stvari jesu emocije i šine. Hajdemo redom.
Hoće li ChatGPT zameniti IT stručnjake? Evo šta kažu programeri
Ljudi su emotivna bića i sve reakcije su im iz emocija (čak i kod ovih što vole da kažu da su „čist racio”). Koliko god se mi lagali da smo racionalni, ponekad i previše, emocija ispliva. Kada kreiramo kampanje, trudimo se da one izazovu emocije. To je nešto što je uvek davalo dobre rezultate, a u poslednje vreme kreativci se kunu u takav koncept.
Glumac Rajan Rejnolds je dao veštačkoj inteligenciji zadatak da napravi reklamu i zadao je parametre. Robot je uvažio sve kriterijume, čak je ubacio i šalu u „kopi”, ali bez obzira na sve to, nisam nešto oduševljen. Da ne kažem, da je meni, kao klijentu, agencija to poslala, ja bih rekao: „U redu je taj predlog, ali da li možemo da dobijemo još neku varijantu?” Sem što je dobra fora da se uhvati trenutak kada svi pričaju o ChatGPT-u, ostatak izvođenja je tanak. Uopšte nisam oduševljen kako je to urađeno i nisam užasnut mogućnostima koje je četbot pokazao.
Druga stvar su „šine”. Upravo su one, za mene, kvalitetan razlog zbog koga mislim da ovu bitku dobija kreativac. Veštačka inteligencija radi po parametrima koje je postavio čovek. Potpuno je pogrešno dati mašini komandu: „Napiši mi tekst”, bez detaljnih informacija koje bi kasnije bile korišćene kao osnova za razradu teme. Dakle, dobar „brif” je ono što je svima potrebno. To su one šine odmalopre. Mašina ne može da sedne i napiše tekst iz glave iako prati neku temu, da doda nekoliko izjava i istraživanja koji bi pojačali priču i da napravi zaključak koji će izazvati emociju. Nije da nisam pokušavao nekoliko dana, koliko su to vreme i aplikacija dozvoljavali, da izvučem neku vrstu sadržaja. U redu, da ne grešim dušu, trudio sam se da budem i konkretan i uopšten, a izgleda da sam na kraju dosadio robotu i rekao mi je: „Idi pitaj Gugl!”
Dakle, čovek i dalje mora da bude taj koji će da napravi dobru pripremu i krene u korišćenje veštačke inteligencije. Upravo to je temelj za moje verovanje da, bar u ovoj fazi, čovek neće biti zamenjen mašinom. Čak i kad napravi, recimo, neku informaciju za društvene mreže ili za sajt o proizvodima i uslugama, i posle veštačke inteligencije mora da dođe čovek koji će da ispravi i prilagodi tekst, da ne bi ispalo kao da ga je robot pisao.
Da uporedim to sa umetnošću, recimo. Pikasu je trebalo neko vreme da nauči da crta, a potom da slika. Tek kasnije tokom karijere postao je ono što danas znamo da Pikaso jeste. Pikaso koji se proslavio širom sveta zbog specifičnog načina slikanja, pa i pravljenja celog slikarskog pokreta. Dakle, morate da ovladate nečim da biste mogli da ga menjate. Za to je potrebno strpljenje i vreme. U ovoj trci to sve ide u korist veštačke inteligencije, pošto teško može da postane nestrpljiva, a i vreme je potrošno za ljude, tako da mašina ima više vremena da puni svoju bazu znanja. Da li će na kraju nastati neki Pikaso iz svega toga? Od čoveka zavisi. Za sada, očigledno, čovek kontroliše deo priče koji je kritičan, a to je sam početak korišćenja i proces punjenja baze znanjem. Kada će mašina odlučiti da dalje može sama i da zameni čoveka, to ćemo videti.
Do tada, lepo se zabavite koristeći neki od programa koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju. Oni mogu da vam skrate neke procese, neke projekte ubrzaju ili da unaprede neke vaše veštine. Dok ne dođemo do scenarija za „Blejd ranera” ili „Terminatora”, uživajte u nekim manje potresnim kinematografskim ostvarenjima, ali dramske prirode, manje naučne fantastike. Jeste li skoro bili u pozorištu, muzeju ili na nekoj izložbi? Eto predloga za razvijanje vaše mašte.
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: BIZLife Magazin
