Svi poznajemo nekog „Grinča“, ali šta može da se nauči od takvih ljudi?

Novogodišnja euforija uveliko traje, a decembar samo što je počeo. Jelke, ukrasi, pokloni, slatkiši, filmovi i crtaći obeležiće ovaj period. Mnogi će, verovatno, po ko zna koji put gledati u ovom periodu čuveni crtać „Kako je Grinč ukrao Božić?“. A imate li vi u okruženju nekog Grinča da vam „ukrade Božić“?

I ne, nije stvar u Božiću, već u radosti.

U pitanju je, naime, crtać koji prati dogodovštine lika Grinča koji je, skromno rečeno, vrlo specifičan. U pitanju je mitsko stvorenje koje ima problema sa novogodišnjom atmosferom, ali i lepim raspoloženjem uopšteno. Ukratko, mrzi sve.

A mnogo je ljudi kojima nedostaje sposobnost da pronađu sreću, mnogo je ljudi poput „Grinča“ u našem okruženju. Posebno tokom praznika, kada sve vrvi od dekoracija, novogodišnjih tekstova i kampanja, optimizma…

Poznajete li vi nekog Grinča?

Ovo su lekcije iz crtaća „Kako je Grinč ukrao Božić“ koje, ako odlučite da učite od njih, mogu da vam promene pogled na svet.

Ljudi mogu da se promene, ali ne sami

Naime, Grinč u crtaću doživljava ozbiljnu promenu, ali to ne radi sam. Stoga, prva poruka je jasna: ljudi mogu da se promene. Koliko god se ponašali loše, mogu da se promene. Ali da bi to uradili, potrebna im je pomoć drugih.

Ne u vidu predavanja i kritike, već da se pokaže primerom. Da im se pokaže ljubaznost i razumevanje.

Promena kroz koju Grinč prolazi daje ljudima nadu da loše stvari i ljudi mogu biti bolji, da će se u pravim okolnostima promeniti, a u tu nadu je važno verovati.

Ovo je, između ostalog razlog što ova priča opstaje toliko vremena.

Brinite o ljudima više nego o stvarima

Kada je u pitanju briga i empatija, činjenica je da je naše društvo otišlo u suprotnom smeru. O tome koliko su bitni ljudi u okruženju, porodica i prijatelji, ne priča se dovoljno. Ceni se ono što možemo da kupimo.

Ako se pogleda crtać o Grinču, jasno se zaključuje da bi, za bolji svet, trebalo da usvojimo stav Huova (Građani Huvila, mesta u kom su svi srećni zbog Nove Godine, osim Grinča), kojima, iako im je Božić ukraden, slave život sam po sebi, i ljude u svom okruženju, a ne stvari.

Pokažite saosećanje i empatiju

Grinč je sasvim sigurno jedno krajnje neugodno stvorenje.

Gotovo da ne postoji stvar ili osoba koja mu se dopada. Pritom, fizički se vrlo razlikuje: dlavak je, zelen i velik. Međutim, to nije sprečilo Huove da ga raširenih ruku dočekaju i požele mu dobrodošlicu u njihove živote. Znali su da je on bio loš lik u prošlosti, ali pronašli su saosećanja za njega. Videli su da je drugačiji od njih, ali nije im smetalo.

Stoga razmislite: koliko bi nam svet bio bolji kada ne bismo bili ljuti? Umesto da se ljutimo ili uznemiravamo, treba da pokušamo da razumemo šta se dešava onom drugom, preko puta nas.

Koliko puta vam se desilo da neki konflikt ili nesporazum nastane jer je jedan od aktera reagovao preterano? Često se dešava da se ovakvi konflikti završe velikim razdorom između ljudi koji nije lako prevazići.

Ali ako svi odvojimo malo više vremena da razumemo i pokažemo saosećanje, to može učiniti da sve teče mnogo lakše.

Poštujte jedni druge

Grinč je lik koji nije bio deo zajednice, nije slavio Božić i izluđivala ga je radost građana Huvila. Sve to jer nije osećao Božić, a u krajnjem slučaju i radost i optimizam, kao nešto svoje.

Ali to ne znači da treba da prihvatimo i čuvamo tuđu kulturu i tradiciju unutar naše zajednice. Jedna tradicija i kultura ne ubija drugu.

Nije naš Božić manje važan ili poseban ako komšija slavi neki drugi praznik. Tolerancija i prihvatanje su osobine koje treba da se usvoje i primenjuju, kako bi svet bio bolje mesto.

Kakvo bi gubljenje vremena bilo biti ljut jer neko drugi slavi nešto u šta vi ne verujete?

Delite radost, ne mržnju

Ljudi vole da se žale. Svima koje poznajemo govorimo kada imamo lošu korisničku uslugu, na primer, ali kada smo odlično usluženi, reko kome kažemo. Zašto?

U „Kako je Grinč ukrao Božić“, građani Huovila su se za božićno jutro probudili i videli da nema novogodišnje dekoracije (Jer ju Grinč ukrao). Umesto da se svi okupe na gradskom trgu i da se žale i plaču, oni su slavili ono što su imali. Međusobno su delili radost, a ne tugu.

Građani Huovila nisu proganjali Grinča, nisu ga optuživali… A možete li da zamislite koliko bi bili srećniji naši domovi i radna mesta kada bismo „ubili“ loše stvari, a pustili da žive samo one dobre?

Gledajte na čovečanstvo očima deteta

Prečesto zaboravimo kako je izgledao život kad smo bili deca. Dečijim očima svet je mnogo svetliji, a mi tokom odrastanja usvajamo mnoge stvari koje često nisu najpozitivnije.

Učimo da osuđujemo, da bivamo arogantni, narcisoidni i sebični. A deca nisu prirodno takva.

Vreme je da vratimo nešto od te dečije nevinosti i da sagledamo svet onakvim kakav jeste i kakav bi mogao da bude, umesto da dopustimo našim strahovima i nesigurnostima da upravljaju našim životima.

Izvor: BIZLife

Foto: Screenshot