„Građani ne znaju da mogu i besplatno na plažu“ – Italijanima je dosta preskupih ležaljki i suncobrana
„Većina Italijana ne zna da imaju pravo da idu na plažu besplatno,” kaže Manuela Salvi dok postavlja svoj suncobran u pesak privatnog plažnog kluba u Gaeti, malom primorskom gradu u centralnoj Italiji. „Navikli su da plaćaju da bi otišli na more. A ako ne podignemo svoj glas, institucije će misliti da nam je to u redu.”
Iza nje, još 30 ljudi se priprema da uradi isto. Svi su članovi udruženja Mare Libero (Slobodno more), koje od 2019. godine organizuje proteste na plažama kako bi povratili prostor na njima. Oni žele da italijanske plaže budu slobodno dostupne ili barem da se dodeljuju plažnim operaterima kroz transparentan proces licitacije.
Evropska komisija dugo kritikuje italijanski sistem obnavljanja koncesija za plaže, u kojem se licence u državnom vlasništvu automatski prenose kroz porodice operatera plaža koji ih koriste za vođenje plažnih klubova samo za članove ili naplaćuju ležaljke i suncobrane. Prema zakonima EU, ovaj sistem „zadržavanja u porodici” je ilegalan, jer zahteva da dugogodišnji koncesionari plaža konkurišu s novim operaterima.
Italija, plaža, Gaeta (Unsplash)
Protesti i sa „druge strane“
U aprilu, najviši sud u zemlji je proglasio automatsko obnavljanje koncesija za plaže u Italiji nevažećim, i javni tender za plažne koncesije, koje pokrivaju skoro polovinu od procenjenih 7.900 kilometara italijanske obale, biće održan sledeće godine. Oni koji upravljaju koncesijama su toliko ogorčeni da planiraju štrajk ove nedelje.
Za sada, italijanska obala i dalje je prekrivena dugim nizovima privatnih plaža prepunih ljudi koji se sunčaju na ležaljkama, zabavljaju se i jedu sladoled.
„Provela sam gotovo svako leto svog života u istom plažnom klubu, a moja majka je to isto radila 25 godina,” kaže Margherita Welyam iz udruženja Mare Libero.
Najveća Welyamina uloga kao protestanta je kulturna. „U regionima gde su plaže više privatizovane, ljudi veruju da je to jedini način na koji mogu doživeti plažu, i to je skup način,” kaže ona. „Moja majka je nekada plaćala oko 3.000 evra za iznajmljivanje iste kabine, ležaljke i suncobrana za tri meseca.”
Amalfi obala, Pozitano, Italija (Freepik)
Duž italijanske obale postoji više od 12.000 plažnih resorta, sa dnevnim cenama za dve ležaljke i suncobran koje prosečno iznose 30-35 evra, dok u ekskluzivnijim mestima dostižu i do 700 evra.
Plaže „okupirane“ ili zagađene
„Pristup moru je problematičan i u južnoj Italiji,” kaže Klarissa Pica, još jedna aktivistkinja. U Napulju, podaci iz udruženja Mare Libero pokazuju da je samo 5 odsto plaža slobodno od privatnog vlasništva, koncesija ili zagađenja. Nekoliko slobodnih plaža, kao što je Posillipo u Napulju, zahtevaju rezervaciju i imaju ograničen pristup. Druge plaže koje su slobodne za korišćenje, poput Bagnoli i San Giovanni a Teduccio u Napulju, često su zagađene i teoretski zabranjene za plivanje, ali se i dalje koriste zbog nedostatka alternativnih opcija.
Riccardo Di Luna, predsednik udruženja koncesionara plaže Serapo, jedne od najvećih plaža u Gaeti, kaže da će, sve dok im vlada ne zabrani, on i ostali vlasnici nastaviti da otvaraju svoje plažne klubove svakog jutra. „Ali zabrinut sam za budućnost,” kaže on. „Još uvek verujem da je naš posao važan, jer pružamo spasilačke usluge, čišćenje plaže i druge usluge.”
U petak će koncesionari plaža štrajkovati, otvarajući svoje klubove u 9:30 ujutro umesto u 7:30, kako bi zahtevali akciju vlade za zakonodavnu jasnoću. U saopštenju za javnost, Unija italijanskih koncesionara plaža je izjavila: „Svi bi trebali da shvate da postoji stvaran i konkretan rizik od gubitka poslova i biznisa, i da je sada potrebna pomoć vlade, inače će biti uzaludno.” Ako ne bude odgovora, štrajk će se ponoviti 19. i 29. avgusta, uz mogućnost drastičnijih zatvaranja.
Kada su aktivisti Mare Libero organizovali svoj protest i postavili svoje suncobrane na plaži, Di Luna je obavestio lokalnu obalsku stražu. Na kraju, nije bilo posledica za protestante, piše The Guardian.
Međutim, u junu je 12 aktivista, uključujući sekretara libertarijanske stranke Italijanski Radikali, Mattea Hallisseya, optuženo za učešće u neovlašćenom protestu nakon jedne od njihovih akcija na plaži Papeete, poznatom plažnom klubu na jadranskoj obali. Uprkos tome, aktivisti nastavljaju da ciljaju redovne i luksuzne plažne klubove, poput Twiga, ekskluzivnog mesta gde je Daniela Santanché, italijanska ministarka turizma, nekada bila suvlasnica.
U Italiji su veze između plažnih koncesija i politike veoma snažne. Aktivisti Mare Libero iz Ligurije, severnog regiona gde je skoro 70 odsto plaža privatizovano, a u nekim mestima je privatizacija dostigla čak 100 odsto, posebno su svesni ove povezanosti. „Ova plaža je postala simbol našeg otpora protiv privatizacije naših nekoliko preostalih slobodnih plaža,” kaže Stefano Salvetti, lokalni koordinator, misleći na Punta dell’Olmo, malu javnu plažu nekoliko kilometara od Đenove, koja je pod pretnjom privatizacije.
„Ove kulturne i političke barijere moraju biti srušene kroz transparentne tendere sa fer naknadama,” kaže Salvetti. Prema najnovijem izveštaju italijanskog Državnog revizorskog suda, između 2016. i 2020. godine država je godišnje prikupljala prosečno 101,7 miliona evra, koji su odlazili u opšti budžet, dok je svaki posao na plaži generisao prosečan prihod od oko 260.000 evra.
„Opštine bi mogle da koriste ova sredstva za obezbeđivanje spasilaca i toaleta na javnim plažama. Samo nekoliko kilometara dalje, u Francuskoj, ovo je već uobičajena praksa. Može biti i ovde,” dodaje on.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Freepik
