Gradite zatvore za vozače
Piše: Milenko Vasović
Tri su razloga za najavljeno drakonsko povećanje kazni za saobraćajne prekršaje od sledeće godine: prvi je bezbednost i taj razlog je nesporan. Drugi razlog je uterivanje para u šuplji državni budžet i on je delimično prihvatljiv. Treći je onaj koji niko neće javno da prizna ali koji se- kao i ljubav u vazduhu – oseća.
To je, naime, prebacivanje finansiranja saobraćajne policije sa budžeta direktno na novčanik vozača.
Istraživanja pokazuje da svaki treći vozač plaća kaznu na licu mesta po sistemu „da se dogovorimo“. To „da se dogovorimo“ ima jednu tarifu ako je kazna pet hiljada, drugu kada je ta ista kazna duplo veća, a šta reći ako je čitavih 120.000. Kad padne dogovor nije više neophodna povišica plate.
Za trenutak ćemo skrenuti sa teme, valjda to nije saobraćajni prekršaj. Nekada su bankari, pa i sudije, vodili računa da opterećenje na platu ne premaši iznos od jedne trećine iste. Da dužnik ili kažnjeno lice može da preživi uprkos kaznama i kamatama.
Taj institut održavanja dužnika u životu kao da nije interesovao pisce zakona. Oni ili ne znaju kolike su plate u Srbiji ili imaju skrivena primanja.
Kako će prosečni vozač čija je plata 45 hiljada da plati kaznu od 120 hiljada. To je više od tromesečne plate nesrećnika koji napravi prekršaj. Čime će on da prehrani porodicu za ta tri meseca koliko mu treba da otplati kaznu.
Već čujem stotine glasova – ko mu je kriv što nije pazio. Ma, razume se da nesavesne treba kažnjavati, naročito ako voze pijani, i kad ugrožavaju druge, pa još ako su to deca. Sve to treba podržati, pa ipak vožnja je život, a drug život može svašta da izrežira. Nije zbog toga normalno pretiti kaznama koje egzistenciju ugrožavaju.
Moraju i kazne biti primerene. U Sloveniji su 2012. čak smanjili novčane iznose za pojedine prekršaje. Tako nešto se u Srbiji ne može desiti. Ovde je na delu puzajuća otimačina od građana na svakom koraku, kroz poreze, takse, kazne…
Od poslednje promene Zakona o bezbednosti saobraćaja proteklo je malo više od dve godine. Šta se u međevremenu promenilo pa se predlagač zalaže za udvostručavanje kazni, da li smo dva puta bogatiji nego 2014? Tada su čak uvedene i olakšice za plaćanje: 50 odsto popusta za brzo plaćanje lakše kazne i plaćanje u šest rata.
Te olakšice su i uvedene zato što se uvidelo da su novčane kazne golemi namet. Kazne se sada udvostručuju – hoćemo li time biti dvostruko bezbedniji? Nećemo, režite me gde sam najtanji. Bezbednost je samo odličan izgovor vlastima da nas dodatno šiša.
Ako se ovaj predlog usvoji, a izvesno je da hoće, sigurno je da će povećati korupciju i napuniti ionako pretrpane zatvore. Mnogi će umesto da plate ono što je nemoguće platiti, pristati da robijaju nekoliko meseci.
Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije može se naći savet vozačima koji putuju u Austriju. Tamo je navedeno da je „kazna za prekoračenje brzine u naseljenim mestima od 60 do 200 evra; kazna za prekoračenje brzine na autoputu od 45 do 90; nepoštovanje crvenog svetla na semaforu – 70 evra; nevezivanje sigurnosnog pojasa – 35; korišćenje mobilnog telefona – 50 evra. Ne znam koliko su ovi podaci osvežavani ali je uočljivo da su to kazne koje bi i srpski vozači mogli plaćati, a ne Austrijanci čija su primanja u proseku pet, šest puta veća.
Ono što može da poveća bezbednost i smanji broj žrtava i udesa na našim putevima jesu: ispravna vozila i putevi bez rupa, i dobra signalizacija i naravno kaznena politika. Ali u kaznenoj politici efikasnije su neke druge mere (privremeno oduzimanje dozvole, oduzimanje automobila, ponovno polaganje ispita, pa i trežnjenje) od drakonskih novčanih kazni.
Izvor: BIZLife
