Gotovo čitavu deceniju Sekopak je lider u industriji upravljanja ambalažnim otpadom

Operateri, država, lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, privreda, mediji, građani – svi moraju da ispune svoj deo zadatka kako bi sistem upravljanja otpadom u Srbiji dobro funkcionisao, smatra Violeta Belanović, generalna direktorka kompanije Sekopak.

Kako sa ponosom ističe, Sekopakov tim je zaslužan za to što je njihova kompanija već osmu godinu zaredom na liderskoj poziciji sa najvećim količinama recikliranog ambalažnog otpada u Srbiji.

• Koliko je izazovno baviti se poslovima upravljanja otpadom u Srbiji danas, imajući u vidu da naše društvo mora još mnogo da radi na svesti o tome da čista životna sredina nema alternativu?

U sistemu upravljanja ambalažnim otpadom učestvuje više aktera. Operateri, država, lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, privreda, mediji, građani – svi smo mi deo sistema, u kom svaka karika mora da ispuni svoj deo zadatka kako bi sistem dobro funkcionisao. To znači da postoji mnogo izazova, ali smatram da su svi akteri svesniji svoje uloge i imaju volju da rade na razvoju sistema.

Uvek će biti onih koji će sistem ometati iz neznanja, ali moramo raditi na edukaciji svih aktera kako bismo zajedno unapredili sistem. Industrija je veoma zainteresovana da radi sa nama na edukaciji građana, što je u ovom momentu ključno. U budućnosti nas čeka uvođenje depozitnog sistema, koji je vid nadogradnje postojećeg. Imajući to u vidu, u ovom momentu je najvažnije da uključimo što više građana u primarnu selekciju.

• Čak i kada imamo dobre zakone i propise, mi ih često ne sprovodimo u praksi. Koliko je važna komunikacija sa državom i da li vas ona sluša kada je reč o zakonima koji zaista prate dobru praksu i obrnuto?

Državi, kao kreatoru sistema, ukazujemo na probleme sa terena i dajemo preporuke za sistemsku nadogradnju. To radimo kroz slanje dopisa, sastanke, učestvovanjem u radnim grupama za zakonske i podzakonske akte. Trenutno prolazimo kroz važan konsultativan proces sa Ministarstvom sa ciljem da se unapredi sistem primarne selekcije u Srbiji. Veoma je važno da slušamo jedni druge kako bismo uvideli šta možemo da promenimo i na koji način, kako bismo svim građanima Srbije omogućili da odlažu ambalažni otpad i kako bismo pojednostavili ceo proces primarne selekcije.

• Dešavalo se da je kompanijama bilo jeftinije da plate komunalnu kaznu nego da plate nekome da im otpad skladišti na zakonski bezbedan način. Da li se to i dalje dešava ili su kompanije u Srbiji počele da menjaju svest o tome, a time i poslovnu politiku?

Usvajanjem seta zelenih zakona 2009. godine svaka kompanija koja u promet pusti više od jedne tone ambalaže dobila je obavezu da reciklira. Kompanije ovu zakonsku obavezu prenose na operatere i možemo reći da su gotovo sve kompanije u sistemu i prihvataju odgovornost za ambalažu koja se plasira na tržište. Iza Sekopaka su ozbiljne multinacionalne kompanije koje žele da uz Sekopak budu deo pozitivnih promena. Mi smo jedni druge podsticali i rasli zajedno, a rezultat toga je vidljiv kroz sve ono što smo do sada radili.

S druge strane, korporativna društvena odgovornost (CSR) koncept je koji je godinama prisutan među multinacionalnim kompanijama, a sa ESG konceptom odgovornost kompanija podignuta je na viši nivo i sve više kompanija radi na nefinansijskom izveštavanju. Ove godine imali smo više poziva za saradnju nego ikada – i od kompanija koje su nam klijenti i od onih koje nisu.

• Kada je reč o cirkularnoj ekonomiji, Srbija godišnje preradi oko tri odsto komunalnog, a svega jedan odsto organskog otpada. Kava je situacija sa ambalažnim otpadom i šta možemo učiniti da taj proces učinimo boljim?

Od skoro 400.000 tona ambalaže puštene u promet na tržištu Republike Srbije, uz pomoć saradnika reciklirano je skoro 260.000 tona, odnosno 64 odsto ambalažnog otpada. Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo je da je potrebno da operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom uspostave tešnju saradnju sa komunalnim preduzećima i da budu njihova podrška, operativna i finansijska. Ideja je da se na ovaj način većem broju građana omogući da odvaja ambalažni otpad u svojim mestima, a samim tim da se povećaju količine sakupljene od strane građana. Sekopak na tome radi godinama i imamo veliku mrežu saradnika, koju čine javna komunalna preduzeća, recikleri i sakupljači, koju iz godine u godinu proširujemo.

• Vaša biografija nam govori da imate ogromno poslovno iskustvo, stečeno i pre nego što ste došli u Sekopak, a na njegovom čelu ste deset godina. Šta smatrate svojim najvećim poslovnim uspehom u protekloj deceniji, na šta ste najviše ponosni?

Ponosna sam na to što uvek težimo inovativnosti i postavljamo standarde u industriji. U 2017. godini, kada niko nije pričao o branama na rekama, Sekopak je postavio prvu branu u ovom delu Evrope, na reci Raška. Sada možete videti da se svuda u Evropi postavljaju ovakve brane kakvu smo mi postavili još pre šest godina. Prvi smo krenuli sa reciklomatima, digitalnim načinom sakupljanja ambalažnog otpada. Danas imamo reciklomate u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, Aranđelovcu, Nišu i Zrenjaninu. Kontinuirano sagledavamo kako možemo postojeću infrastrukturu da digitalizujemo i podignemo na viši nivo, kako bismo građanima maksimalno olakšali proces primarne selekcije. Želimo da građani uvide važnost reciklaže i da se dobrovoljno uključe u primarnu selekciju.

Ponosna sam kada dobijemo novog klijenta, bez obzira na to koliko tona ambalaže puštene u promet ima. I dalje smo gladni. Pre svega, ponosna sam na Sekopakov tim, koji je zaslužan za to što smo osmu godinu zaredom na liderskoj poziciji sa najvećim količinama recikliranog ambalažnog otpada.

• S obzirom na to da ste i sami dugo u Sekopaku, to znači da kompanija ozbiljno radi na employer brandingu. Na koji način uspevate da zadržite radnike i da im stvorite pozitivno radno okruženje?

Ceo Sekopakov tim je svestan da smo mala firma i da, ukoliko jedna osoba ne uradi posao, to će uticati na ostale. Svaka osoba u timu je značajna i doprinosi u velikoj meri funkcionisanju kompanije. Svi oni se bore do poslednjeg trenutka za svaku tonu koja je ušla u sistem. Zaposleni se u Sekopaku zadržavaju godinama. Mislim da se iza toga krije svest o tome da smo tim koji zajedno radi na unapređenju sistema i da zajedno doprinosimo pozitivnim promenama u društvu.

• Dugo je važilo pravilo da je „veliki biznis” rezervisan isključivo za muški svet. Da li ste i koliko vi i žene na takvim pozicijama uspele da razbijete te predrasude u Srbiji?

Vrlo rano sam shvatila da me oblast finansija privlači. Karijeru sam počela kao revizor, a u Sekopaku na poziciji direktorke finansija, ali nikada nisam zamišljala sebe kao direktorku kompanije. Kao generalna direktorka, imala sam najveće izazove da pokažem da sam svojom zaslugom došla na to mesto, a danas uspeh kompanije i brojevi to govore umesto mene. Mislim da u „velikom biznisu” više nema mesta za predrasude. Sve žene koje su se trudile da ispune svoj potencijal, bez obzira na to šta neko govori i misli, zaslužne su za to. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Mirko Tabašević