Cene, sistemi i inovacije

Gost urednik: Marija Boldor iz konsultantske kuće Horváth samo za BIZLife analizira aktuelna dešavanja na tržištima ekonomije, IT-ja, medicine i automobila.

Rast cena – od sirovina do nekretnina

Globalne cene u porastu su već dve godine, od početka pandemije kovida 19, a ruska invazija na Ukrajinu dramatično je uticala na procene rasta cena sirovina. Početkom godine, Horváth je objavio analizu sa predviđanjima o daljem rastu cena – drveta za trećinu, čelika za četvrtinu, plastike za najmanje 20 odsto. Implikacije su vidljive u većini industrija.

Poskupljenja se reflektuju i na tržište nekretnina. Tendencija rasta cena u Beogradu koja se pojavila uporedo sa koronavirusom – nema nameru da se zaustavi. I ovde značajnu ulogu igra rast cena sirovina, koji se odrazio i na građevinske materijale. U centralnim delovima glavnog grada cena kvadrata u novogradnji retko ide ispod 3500 evra, a na Novom Beogradu često se traži i do 5000 evra.

Povećanja će nastaviti da nas iznenađuju, tako da će se proizvođači zateći između dobavljača, koji zahtevaju više cene, i kupaca, na koje ne može odmah da se prenese povećanje. Zbog toga bi prilagođavanje cena trebalo planirati na ciljani i sistematski način, zasnivati ga na indeksima i scenarijima koji gledaju u budućnost.

Digitalizacija poslovnih procesa

Svedoci smo da poslednjih godina na domaćem tržištu digitalizacija igra sve veću ulogu u optimizaciji poslovnih procesa i unapređenju korisničkog iskustva. Ovo je rezultat i javne strategije, kojoj možemo zahvaliti što je Beograd nedavno dobio Centar za četvrtu industrijsku revoluciju i što je Vlada usvojila Akcioni plan za sprovođenje Programa digitalizacije u zdravstvu.

Sve je ovo od velikog značaja, posebno imajući u vidu da, prema našoj analizi, preko 70 odsto srpskih kompanija koristi zastarele i nedovoljno digitalizovane sisteme za planiranje resursa preduzeća (ERP). Kako bi bile konkurentne, kompanijama su potrebne moderne ERP platforme, koje integrišu sve informacije u vezi sa poslovanjem kompanije u jedinstvenu digitalnu platformu. Implementacijom ovog sistema smanjuju se operativni troškovi i prosečno vreme posvećeno različitim aktivnostima do 30 odsto, dok se profitabilnost povećava, u proseku, za 20 odsto.

Aktuelni ekonomski kontekst, pun izazova, mora da bude signal za uzbunu za sve kompanije koje nisu modernizovale ili promenile svoje zastarele sisteme i koje bi sada mogle još više da trpe.

Transformacija automobilske industrije

Automobilska industrija trenutno prolazi kroz dva velika talasa transformacije. Prvi je elektrifikacija pogonskog sklopa, sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na akumulatorski električni pogon, a drugi najavljuje tehnologiju potpuno autonomne vožnje.

Oba talasa stvaraju nova i velika tržišta rasta za proizvođače automobila. Zato je vest da će se u kragujevačkom Fijatu proizvoditi električni automobil „fijat panda” izuzetno značajna. Udeo potpuno električnih akumulatorskih vozila (BEV) u prodaji novih automobila porašće na najmanje 50 odsto u Evropi u narednih 10 godina – verovatno čak i znatno više. Ovo će neminovno dovesti do visokog prodora BEV-a u vozne parkove putničkih automobila. Već 2030. godine BEV će činiti više od trećine celokupnog voznog parka putničkih automobila.

Inovativna operacija u Beogradu

U Srbiji je nedavno prvi put izvedena operacija zloćudnog tumora kosti, a karlica i kuk 17-godišnjeg pacijenta rekonstruisani su protezom. Napredak medicine se uvek suštinski zasnivao na jednoj stvari – dobrobiti pacijenta. Činjenica da je proteza donirana i da je veliki tim lekara okupljen da bi izveo ovako komplikovanu proceduru, koja će omogućiti mladiću da vodi normalan život – vredna je divljenja. To, takođe, potvrđuje zaključke našeg Vodiča za optimizaciju centričnosti pacijenta.

Pacijenti prestaju da budu samo primaoci i postaju učesnici, a industrija treba da uskladi strategije kako bi ih stavila u fokus budućeg poslovanja i operativnih modela. Angažovanje sa pacijentima i zadovoljavanje njihovih potreba više nije nešto što je „lepo imati”, već je merilo za buduću posvećenost. Postavljanje pacijenta u centar nije destinacija, već evolucija, koja zahteva stalna preispitivanja prioriteta i strategija, i sjajno je videti da je Srbija na tom putu.

Mirkoplastika u krvi

Otkako se, u aprilu, pojavila vest da je mikroplastika prvi put pronađena u ljudskoj krvi, u javnosti vlada veliko interesovanje za tu temu. Ogromne količine plastičnog otpada bacaju se u životnu sredinu, što dovodi do formiranja mikroplastičnih i nanoplastičnih čestica veličine submikrona, svih oblika, hemijskog sastava, veličina i koncentracija. Mikroplastika kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana, a konzumiranjem morskih plodova našla se i u našim telima.

Održivost, stoga, postaje centralna tema i dominantan trend u industriji ambalaže. Socijalni pritisak, kao i regulatorni, raste. Evropska unija i stručna javnost prepoznale su mikroplastiku kao ozbiljan problem i započele projekat IMPTOX, koji proučava uticaj sitnih plastičnih čestica na ljudsko zdravlje. Posebna je zanimljivost da njime rukovode srpski naučnici sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Naša studija o ambalažnoj industiji u Evropi 2025. godine pokazuje da za proizvođače glavna briga ostaje da razmotre ceo životni ciklus pakovanja – od razvoja i proizvodnje, preko upotrebe, do reciklaže/ponovne upotrebe.

Glavni akcenat je na korišćenju održivih materijala, stalnom poboljšanju njihove delotvornosti i efikasnoj proizvodnji koja štedi resurse.

Izvor: BIZLife Magazin