Gipkost, ravnoteža, karakter i kreativnost – Evo šta sam dobio penjanjem
Bouldering (boldering, bolder) je tip sportskog penjanja, olimpijskog sporta, u kom nije potrebna oprema poput pojasa i užeta, niti je poenta u visini.
Poenta je u tome da uspešno savladaš putanju (rutu, detalj, smer, boju), koristeći telo i um, čitaj tehniku i taktiku. Snaga uvek dobro dođe.
Definicije su na Guglu, ali ne bi bilo loše da napravim svoju: bouldering je spoj gimnastike, joge i plesa. Mnogi će reći vertikalni balet, za koji je dovoljno imati penjačice (obuću za penjanje), vrećicu za magnezijum i želju za igranjem.
Ako pitate o padanju, a verujem da vam to pada na pamet, u boulderingu se pada na strunjaču koja je napravljena tako da taj pad bude bezbolan i simpatičan. Ne baš uvek, ali je bezbedan. Visine zidova za bouldering su pet do osam metara, ne nužno i svuda, ali otprilike.
KO VISOKO LETI…
Gledano spolja, bouldering je veoma filmičan i instagramičan, rečju atraktivan. Šareni hvatovi, prostrane sale, veseo ambijent, dosta svetla, primamljivo i privlačno.
Tu će mi odlično doći kamera HONOR 90, novog telefona koji je na globalnoj sceni najpre završio u rukama onih koji se bave nesvakidašnjim veštinama: bmx bajkeri, brejkdenseri, plesači, ulični umetnici… To su ambasadori.
Imajući u vidu da život nije instagram, gledano malo dublje, poput boksa ili džez muzike, bouldering izgleda veoma jednostavno kada ga izvode profesionalci. Međutim, ispod njegove zavodljive površine je jako složena fizička aktivnost čija kompleksnost ume da frustrira. Često budem u fazonu: „Je l moguće da sam ovoliko slab?”.
U čemu je onda poenta? Upravo u tome – bouldering je dobar da ti „upuca” ego kao lovac fazana. Hajde da onda zagrebemo ispod površine, tačnije, ispod magnezijuma, još oreciznije – ispod ega.
JUTRO JE
Ne mislim da sve zavisi od nas samih. Recite to detetu iz Somalije i neće proći. Ali ako baš mogu da biram, bez da time ugrozim svoj profesionalni ugovor, kolege ili vlastiti novčanik, svoj dan volim da počnem u sali za penjanje. Dok se grad budi, korporativni svet žuri da otkuca svoje kartice za ulazak u zgradu sa staklenom fasadom, roditelji gledaju da klince bez kašnjenja dovedu u vrtić, svoju sreću tražim ovde.
Stefan Tošović, penjanje (powered by HONOR 90)
Između oštrih, klizavih, oblih i najrazlačitijih mogućih hvatova premazanih magnezijumom, na zabavan i uvek drugačiji način, ovde testiram svoju gipkost, koncentraciju, snagu, izdržljivost… Bolje da ih testiram ja, nego neko drugi. Bolje da stvari idu iznutra ka spolja, nego obratno. Osim testa, bouldering mi pomaže u mnogo čemu, on je moj vajb, pa hajde da ga šerujem(o).
Bez obzira na to da li je reč o ovoj ili nekoj drugoj fizičkoj aktivnosti, nek u zapisnik uđe da volim da je radim ujutro. Dok mi um čist, na prazan stomak. Posle sve bude lakše.
Iako smo se, kao klinci, manje ili više stalno negde pentrali ili pokušavali da to uradimo, gradacijski gledano, u ovom tipu penjanja je jako dugačak put od početnika do nekog ko na zidu ume lepo da se kreće.
Zbog toga je bouldering dobar filter – polovina interesenata odmah otpadne, a druga polovina, rerklo bi se baksuza, razmišlja na ovaj način: „E ma nećeš ti meni…”. Ne moram da govorim u kojoj sam grupi.
ATIPIČNO
Ugrubo rečeno, moje upoznavanje sa boulderingom izgledalo je ovako: pre osam godina, drugar se vratio iz Milana i rekao da je tamo probao ovaj tip penjanja. Nabrijanog stava od kik-boksa, sa deset kilograma više nego sada, otišao sam da vidim o čemu je reč. A pošto je reč o atipičnom kretanju koje angažuje prste, podlaktice, leđa i kukove više od ostalih aktivnosti ovog tipa, kik-boks mi nije bio od prevelike pomoći.
Stefan Tošović, penjanje (powered by HONOR 90)
Relativno brzo sam shvatio da kukove treba da držim blizu zida, ruke što je više moguće ispravljenje i da se zapravo penje nogama, a ne rukama. Međutim, implementacija je išla teže od spoznaje. Pritom, potrebno je vreme da se koža na prstima navikne na maltretiranje koje joj priređujem, a zglobovi prihvate da im neće biti udobno kada dođem u ovu salu. Kapiram da vam fitnes strana priče nije previše zabavna, ali morao sam da kažem.
Kada sam gore spomenute segmente boulderinga koliko-toliko štiklirao kao uspešno savladane, ide nova tura: ojačati specifične tipove stiska, visiti na prstima jedne ruke, raditi čučnjeve na jednoj nozi i koristiti eksplozivnost koju tinejdžer i njegova prva devojka u životu imaju kada popiju pola flaše vodke od litar.
GRAVITACIJA
Znam da nije bogzna kako interesantno, ali opet ću malo da vam dosadujem s pravilma, da biste stekli širu sliku. Suština boulderinga je, ako govorimo o načinu funkcionisanja, da se do vrha zida krećete koristeći hvatove samo jedne boje.
Recimo, samo hvatove i gazove plave boje smem da koristim. U zavisnosti od toga kako su ti hvatovi i gazovi raspoređeni, koje su veličine i volumena, određuje se težina smera (rute). Često ne postoji idealno rešenje za penjanje smera, već svako ima neko svoje, shodno načinu razmišljanja, anatomske građe i nivoa utreniranosti.
Ovde bih podvukao jednu bitnu stvar zbog koje volim i treniram bouldering: pomogao mi je da upoznam svoje telo. Da bolje balansiram, raspoređujem težinu i naučim da pronalazim položaje u kojima mogu da boravim bez problema, iako se na tako nešto ranije ne bih mogao kladiti.
Stefan Tošović, penjanje (powered by HONOR 90)
U penjanju se takoreći boriš sa gravitacijom. Sila te vuče na dole, a tvoj zadatak je da ideš uvis. Zamislite da pomerate veš mašinu, a istovremeno sa blagim podizanjem teške naprave, treba da zabacite nogu unazad. Dešava mi se da kada siđem sa zida, imam osećaj da običan život uopšte nije težak. Posle penjanja sve deluje lakše. To je još jedna bitna stvar za koju bih voleo da ostane zapamćena.
ŠERUJTE SVOJ VAJB
O ovome bih mogao da govorim danima. Ipak, negde moram da stanem. Iznad sam napisao kako ne mislim da sve zavisi od nas samih. Zaista ne mislim, ali se ponavljanjem dobrih navika i razvijanjem otpornosti na konfuziju može dosta dobrog učiniti za sebe. Ne tražim mnogo. Ako mi jutro počne u sali za bouldering, ja sam okej – šerujem svoj vajb.
Izvor: Piše: Stefan Tošović, glavni i odgovorni urednik BIZLife magazina
Foto: HONOR 90
