Evo zašto bi lekari trebali više da slušaju pacijente
Dugo se u medicinskim krugovima govori o tome kako bi lekari trebali više da slušaju šta pacijent govori. A sada je to shvaćeno doslovno. Akademici i preduzetnici se utrkuju kako bi razvili tehnologiju koja bi, na osnovu načina na koji govorimo, dijagnostikovala i predvidela sve, od maničnih epizoda, do bolesti srca.
Brojna istraživanja ukazuju na to da odeđena psihička i fizička stanja mogu da nas navedu da nerazgovetno ili nazalno govorimo ili da, na primer, produžavamo slogove.
Razni psihofizički poremećaji mogu da učine da naš glas škripi ili da nervoznije govorimo ali tako da ljudsko uho ove promene ne može da ga detektuje. Nije još u potpunosti jasno da li analiziranje govornih obrazaca može stvoriti tačne ili, u najmanju ruku, korisne dijagnoze.
Sonde helt (Sonde Health), bostonska kompanija želi da napravi softver koji bi potrošači koristili da „skeniraju“ depresiju kao i razna respiratorna i kardiovaskularna stanja. Kompanija će započeti eksperiment tako što će analizirati audio-klipove pacijenata koji čitaju naglas, ali ciljaju da razviju tehnologiju koja bi „izvlačila“ vokalne osobine bez potrebe da uređaj snima reči.
Sonde će imati jaku konkurenciju: IBM je u svoj Vatson (Watson) superkompjuter ubacio akademska istraživanja koja pokušavaju da predvide, na osnovu govornih obrazaca, da li bi pacijent mogao da razvije psihotični poremećaj.
Još jedna bostonska kompanija, Kogito (Cogito) razvija aplikaciju koja bi analizirala glas i koju bi koristila američka vojska da proveri raspoloženja vojnika, a testira se i na pacijentima sa biopolarnim poremećajima i depresijom.
Preduzetnici su toliko zainteresovani za razvijanje ovakve tehnologije da žure na tržište sa proizvodima za koje iznose smele tvrdnje, ali malo kliničkih dokaza.
Neće biti lako da se napravi vokalna dijagnostika koja će biti korisna, upozorava Kristijan Polebauer (Christian Poellabauer) naučnik, sa istraživačkom specijalizacijom na biomarkere na neurološka stanja. Može biti veoma teško izolovati stvarni uzrok promena u govoru, rekao je. Snimci moraju biti visokog kvaliteta da bi bili korisni, a to košta. Povrh svega, treba vam još mnogo prikupljenih podataka koji bi ovakvu analizu činili pouzdanom.
Takođe, postoji problem kulturoloških razlika: dok je testirao analizu glasa da bi dijagnostikovao potres mozga kod sportista, Polenauerov tim je otkrio da je mnogo mladih sportista oklevalo ili menjalo ton dok je izgovarao reč „pakao“, a razlozi za tako nešto nisu imali nikakve veze sa zdravstvenim stanjem.
Izvor: Bizlife
Foto: Bizlife, Pixabay
Piše: A. M.
