Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    EU proširenje  – Quo Vadis (kuda idete)?

    Koji su trenutni izazovi sa kojima se suočava Zapadni Balkan i kakvo je stanje sa EU institucijama kao globlanim akterima u regionu ? Kako se doživljava politika proširenja EU kao moć na Zapadnom Balkanu? Pet regionalnih i EU stručnjaka pokušalo je da odgovori na ova pitanja tokom dinamične i otvorene online diskusije pod nazivom «EU proširenje – Quo vadis (kuda idete)«? Panel diskusija deo je ovogodišnjeg Evropskog foruma Alpbach u Austriji,  a u ime nemačke Vlade podržava je organizacija Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

    Dobre vesti stigle su iz Brisela u martu ove godine kada je Evropsko Veće odlučilo da otvori pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Na pitanje kada bi ove dve zemlje mogle otvoriti prva Poglavlja pregovora, i kako bi to moglo uticati na procese EU integracije u Crnoj Gori i Srbiji, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Veća za regionalnu saradnju (RCC), je istakla: «Zapadni Balkan se ne može držati na distanci. Zadržati EU kao prioritet u regionu je politčki proces i samo zajedno EU i Zapadni Balkan mogu postići rezultate».

    Martin Selmayr, šef Predstavništva Evropske komisije u Austriji, smatra da je proširenje EU ogroman istorijski uspeh, te da to može i ostati samo ukoliko postoji odlučnost oko evropske perspektive na obe strane. «Mi moramo održati naše obećanje», kaže Selmayr, ali istovremeno i ističe: «Onaj ko u jeku korona krize flertuje sa drugim silama u svetu, nije ozbiljan kada je u pitanju evropska perspektiva. Drugi uslov je iskrenost. Reći da će  Albanija i Severna Makedonija ući u EU za dve godine, bilo bi neozbiljno. EU je zajednica zakona, zajednica vrednosti koju obavezuje vladavina prava».

    Selmayr naglašava da se nerešena teritorijalna pitanja ne mogu unositi u EU. «Proces proširenja ne treba oslabiti EU, nego je ojačati  i EU mora uraditi svoj deo posla i reformisati se. Solidarnost pokazana tokom pandemije COVID-19 će se nastaviti. Kvalitet rada na obe strane, a ne vremenski rokovi, trebalo bi da određuju proces i budu u interesu zemalja koje se žele pridružiti EU«, zaključuje Selmayr.

    Regionalna saradnja i povezanost funkcionišu. Mladi ljudi sa Zapadnog Balkana žele da komuniciraju i da se povezuju, reči su Đure Blanuša, generalnog sekretara  Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO). «Proširenje je takođe proces zasnovan na vrednostima. Potrebne su nam konkretne reforme i fokus na rezultatima«, ističe Blanuš.

    EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana. Austrija je glasan zagovarač proširenja EU- strogog procesa o kome  treba otvoreno razgovarati. Potrebno je da zemlje u regionu ojačaju vladavinu prava, suzbiju korupciju i sprovedu istinske reforme. «Mi treba da  pokažemo Zapadnom Balkanu da je EU odgovoran partner. Tu smo i izuzetno je važno spajati ljude i gledati u budućnost», reči su Karoline Edtstadler, austrijske ministarke za EU i Ustav.

     

    Veća ekonomska modernizacija i jača regionalna ekonomska integracija učiniće region konkurentnijim i privlačnijim za investicije. Emir Đikić, direktor Sekretarijata CEFTE, Cenatralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, smatra: «Privrede Zapadnog Balkana imale  bi velike koristi od jedinstvenog tržišta EU. Brža trgovina robama i uslugama širom regiona, uz smanjene troškove, poboljšaće konkurentnost i stvoriti mogućnosti za investicije». To bi pomoglo  i rešavanju drugih pitanja, kao što su lanac snadbevanja, vraćanje porizvodnje u Evropu i odlazak mladih ljudi iz regiona, zaključio je Đikić.

    Kada  je region odlučan da se radi i sarađuje, moguće je postići ogromne uspehe. Na primer, uspostavljanje «zelenih koridora» kojima je obezbeđen brz protok esencijalnih proizovda preko kopnenih granica širom Zapadnog Balkana u jeku pandemije COVID-19, počevši sa 2.000 kamiona u aprilu, a danas granice dnevno prelazi 13.000 kamiona, dokaz je da su regionalna saradnja i solidarnost put napretka.

    GIZ je 2007. godine za Zapadni Balkan osnovao Otvoreni Fond za Jugoistočnu Evropu (ORF) koji podržava razvoj regiona u različitim sektorima na putu ka EU. I ovu panel diskusiju zajednički su organizovala dva regionalna GIZ projekta  i to projekt Promocija evropskih integracija putem regionalne saradnje i projekt Spoljna trgovina koja će i dalje nastaviti pružati podršku regionalnim organizacijama i inicijativama.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Promo

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE