Ekonomija u BiH paralisana
Ekonomija u Bosni i Hercegovini je paralisana – banke imaju višak novca koje neće da investiraju, štednja građana se povećava, a entitetski budžeti su u deficitu.
Iako im je Centralna banka uvela kamate na novac iznad obaveznih rezervi, bankama je i dalje rizično da investiraju u privredu i građane u BiH, pa taj novac čuvaju kod monetarnih vlasti.
Ekonomista Marko Đogo ocenjuje da se bankari nisu „stisli“, već da jednostavno nemaju kome da daju kredite.
Naši privrednici i stanovništvo su prezaduženi. Ako se neko pojavi sa doborim projektom, to obično bude zahtev od 10-15 miliona KM, a imaju promet od milion KM. Nemamo velikih firmi koje bi ispratile te projekte. Ne može se sve svesti na deset kompanija, kaže Đogo.
Ističe da je to posledica loše privatizacije i nedostatka tržišne ekonomije. Mi smo u začaranom krugu siromaštva već godinama, iz kojeg nikako da se iščupamo. Pre nekoliko godina Vlada je imala projekat kupovine firmi u stečaju. Imali su novac, ali ne i menadžere da pokrenu tu proizvodnju, objašnjava Đogo.
Ukupni depoziti u bankama na kraju devetog meseca 2016. bili su 17,2 milijarde maraka i rasli su gotovo devet odsto od početka godine. Građani u bankama čuvaju oko 10,3 milijardi maraka. Istovremeno, kreditni plasmani su bili oko 17 milijardi maraka i gotovo da nisu rasli od početka godine.
Da banke ne znaju šta će sa novcem pokazuje i to da su kamate na štednju stalno u padu.
BiH ima stopu od 27,5 odsto registrovane nezaposlenosti, dok se zaposlenost ne povećava. Prosečna plata se ne menja već godinama i iznosi oko 800 maraka, a za penzionere će biti uspeh ako im vlast odobri dve marke veću penziju.
Svakog meseca vlade Republike Srpske i Federacije BiH zadužuju se kod banaka kako bi podmirili osnovna budžetska izdvajanja.
Izvor: Blic
