Ekonomija „Ponosa i predrasuda“: Zašto je muškarac sa 4.000 funti godišnje poželjan muž?

„Neoženjen muškarac velikog bogatstva; četiri ili pet hiljada godišnje. Kakva sjajna prilika za naše devojke!“ Gospođa Benet ovako govori o prihodima gospodina Binglija u knigi Džejn Ostin „Ponos i predrasude“ sa početka 19. veka.

Jedan od najtežih pojmova koje savremeni čitaoci teško razumeju u romanima Džejn Ostin jeste ekonomska realnost tog vremena. Šta znače te brojke u današnjim okvirima? Kakav je bio životni standard u doba regentstva? Kada Olivia Vilijams, u ulozi Džejn Ostin u filmu Miss Austen Regrets, usklikne bratu Henriju:

„Razum i osećajnost mi je doneo 140 funti. Zar ne mogu da budem ponosna na to?, kako da prevedemo tu rečenicu tako da ima smisla u savremenom kontekstu?

Kalkulator valuta koji pruža Nacionalni arhiv Ujedinjenog Kraljevstva daje grubu predstavu o značenju tih iznosa iz 1810. godine. U ovom trenutku, građani SAD bi te iznose mogli da pomnože sa dva kako bi ih približno preveli u dolare.

Letnje svetlo i teška osećanja : Pet „letnjih“ knjiga iz popularne psihologije po našem izboru

Koliko zapravo vrede te sume?

Da bismo sve stavili u perspektivu: prosečan godišnji prihod engleskog radnika ili seljaka oko 1800. godine iznosio je oko 15–20 funti. Da bi džentlmen kao gospodin Benet živeo udobno, bilo mu je potrebno oko 300 funti godišnje po osobi,  što je više od 15 puta više nego što je imao prosečan čovek koji izdržava porodicu.

Dakle, sve dok je gospodin Benet bio živ, njegova porodica je živela lagodno. Ali situacija bi se drastično promenila kada bi umro. Nakon te nesrećne okolnosti, od gospođe Benet bi se očekivalo da živi od 4% godišnje kamate na svoj miraz od 5.000 funti, što iznosi 200 funti godišnje. Nije ni čudo što bi postajala histerična svaki put kada bi pomislila na svoje neudate ćerke, celokupan godišnji prihod gospodina Beneta od 2.000 funti, kao i kuća, bili su nasledni i pripadali gospodinu Kolinsu. Posle smrti gospođe Benet, Lizi bi nasledila samo petinu miraza svoje majke, što znači da bi u brak unela svega 40 funti godišnje.

Kako to izgleda danas?

Danas je teško tačno odrediti kupovnu moć iz tog vremena. Na nju utiču ratovi, inflacija, cena robe, stanovanje i geografska lokacija.

U svakom slučaju, prihodi gospodina Darsija i gospodina Binglija bi se i danas smatrali izuzetnim. Zapravo, Darcijevih 10.000 funti godišnje predstavljaju samo 4% kamate na njegovo ogromno bogatstvo. Bingli, iako prima „samo“ 4.000 godišnje, nasledio je skoro 3,4 miliona funti (u današnjim iznosima) od svog oca, trgovca.

„Prihodi su tada uglavnom dolazili od profita iz poljoprivrede, zemljišta ili drugih investicija (u Binglijevom slučaju — iz investicija). Nije lako pretočiti tadašnje prihode u današnji novac. Prema nekim proračunima, zbog inflacije, jedna funta iz vremena Džejn Ostin vredi skoro 40 funti danas. Ako je tako, Binglijev prihod bio bi ekvivalentan sumi od 150.000 do 200.000 funti godišnje (ili oko 250.000 do 300.000 dolara u SAD). Ipak, promenjeni ekonomski uslovi otežavaju tačne procene: npr. roba je tada bila relativno skuplja, a radna snaga je bila znatno jeftinija. Takođe, prosečni prihodi tog doba, čak i kad se inflacija uračuna, bili su znatno niži nego danas, pa Binglijev prihod tada mnogo više odudara od proseka nego što bi to bio danas.“, stoji u istraživanju.

Zašto su u „Razumu i osećajnosti“ žene morale da štede?

Sada je jasno zašto su gospođa Dašvud i njene ćerke bile primorane da štede. Kada je Džon Dašvud, pod uticajem svoje supruge, prekršio obećanje dato svom umirućem ocu da će pomoći svojoj maćehi i polusestrama, one su bile primorane da žive sa svega 500 funti godišnje. Ta mala suma jedva da bi pokrila njihove osnovne troškove da nije bilo plemenitosti ser Džona Midltona, koji ih je pozvao da žive u kućici na njegovom imanju.

Poput porodice Dašvud, i Džejn Ostin, njena majka i sestra, živele su uz stalnu brigu o novcu. Ipak, zahvaljujući prodaji svojih knjiga, Džejn je uspela da obezbedi prijatan dodatni prihod. Iako 140 funti od prodaje Razuma i osećajnosti ne deluje mnogo, to danas iznosi oko 9.800 američkih dolara. Ukupni prihod od njenih četiri knjige doneo joj je preko 23.000 funti, što je oko 46.000 dolara pred kraj njenog života. Nakon finansijskog kraha njenog brata Henrija, ovaj novac je verovatno bio pravo olakšanje.

A sada, kada bolje razumete značenje tih suma, pročitajte ovu izjavu gospođe Benet iz trećeg toma, poglavlja 17:

Draga, draga Lizzi. Kuća u gradu! Sve što je divno! Tri ćerke udate! Deset hiljada godišnje! Oh, Bože! Šta će biti sa mnom? Poludeću.

Izvor: BIZlife

Foto: Freepik