ECB štampa dodatnih 780 milijardi evra
Evropska centralna banka (ECB) doštampaće najmanje 780 milijardi evra do decembra 2017. godine ne bi li dodatno podstakla oživljavanje privrede i rast inflacije u evrozoni.
Ukoliko situacija u 2017. bude iziskivala drugačije, ECB će povećati obim svežeg novca u finansijskom sistemu i nastaviti sa praksom usijavanja kovnice novca i nakon kraja iduće godine.
Ove neočekivane odluke ECB iznenadile su svetska finansijska tržišta koja su očekivala skoriji kraj nekonvencionalnog programa podsticaja privrede monetarne unije u koji je ECB inače već uložio preko 1,4 biliona evra, sa prilično skromnim ekonomskim i inflatornim rezultatima.
Program doštampavanja evra, kao „nekonvencionalne mere za borbu protiv posustalog privrednog rasta i anemične inflacije“, uveden je marta prošle godine sa zvaničnom najavom da bi u martu 2017. trebalo da bude okončan proces zasipanja evrozone jevtinim novcem, po stopi od 80 milijardi evra mesečno.
Berze uveliko znaju da je privredni rast u EU i evrozoni i dalje sklerotičan, a inflacija daleko od željene stope ECB od dva odsto. I pored novčanog rafala ECB, evrozona je u drugom i trećem kvartalu ove godine, po predsedniku ECB Mariju Dragiju, ostvarila „postojani rast“ od 0,3 odsto, dok je inflacija u novembru iznosila samo 0,5 odsto.
Objava predsednika ECB da banka sa sedištem u Frankfurtu nastavlja sa doturanjem basnoslovnih suma novca evropskom finansijskom sistemu čitavih devet meseci nakon zvanično najavljene obustave tog programa, dvostruko je zbunila berze.
Naime, Dragi je najavio da ritam prinošenja svežeg novca potencijalnim korisnicima do marta 2017. ostaje po stopi od 80 milijardi evra mesečno. Od aprila do decembra 2017. ECB obuzdava tu praksu iznošenjem „samo“ 60 milijardi evra novih para na evropsku finansijsku tržnicu.
Najava ECB da zadržava pravo da pod određenim, nepovoljnim, uslovima ipak poveća i produži takav program doturanja novca, ukazuje da banka u Frankfurtu ne vidi blisku budućnost evrozone na sasvim isti način.
Izvor: Politika
