E-commerce: osnova dobrog poslovanja
Onlajn prodaja osvojila je svet dok strana tržišta beleže 50 posto kupovina putem interneta.
Za razliku od Sjedinjenih američkih država u kojima se polovina kupovine odvija putem interneta, u Srbiji samo pet do deset posto snabdevanja dolazi ovim putem. Domaće tržište i dalje je u fazi edukacije i privikavanja na novu mogućnost kupovine. Naši kupci najčešće će želeti da čuju nekoga iz call-centra pre plaćanja koje će u 80 do 90 posto slučajeva radije obaviti pouzećem nego elektronski. Dok se srpski preduzetnici retko osmele da svoja sredstva ulože u razvijanje e-commerce platformi, internet karticom plaća će samo prilikom poručivanja iz inostranstva, a najčešće sa Aliexpress-a, koji je prvi sajt onlajn kupovine u Srbiji.
Zašto je ovo dobar način kupovine, koliko je bezbedan i koje firme treba da ga implementiraju priča Zorana Milidrag, suosnivač konsultantske kuće 8SERVICES i osoba koja zadužena e-commerce dva popularna koncepta i njihov razvoj u „digitalnom ekosistemu“.
Za početak je veoma važno razjasniti pojam e-commerce i naglasiti da razna poručivanja i nelegalna prodaja putem profila na društvenim mrežama ne spadaju u ovaj vid prodaje. Onlajn prodaja zahteva validan sajt sa svim transparentnim informacijama, jasno istaknutim načinima plaćanja, povrata, dostave, specifikacijama i podacima koji prema zakonu moraju da postoje u okviru platforme za prodaju. Kao najveće probleme ovakve kupovine kupci navode nepoverenje prema sistemima finansijskih transakcija, bojazan da roba neće biti zamenjena ukoliko nije odgovarajuća, kao i eventualna nemogućnost povraćaja novca. Obrazloženje Zorana pronalazi u nedostatku edukacije. „Tu bi trebalo da prednjače banke, a kod nas ih ima pet koje imaju e-commerce platformu i preko kojih je kupovina sigurna“, priča ona dodajući da je srpsko tržište sve raspoloženije za kupovinu preko onlajn šopova. Svi uslovi zavise od poslodavaca koji može samo da ima različite uslove ispunjavanja prava kupaca ali nikako ne može da ih izbegava. Onlajn kupac ima jednaka prava kao i osoba koja je artikal kupila u radnji.
Postavlja se pitanje da li ovaj vid prodaje treba da razvija baš svako poslovanje. „Svako treba da proceni odnos ulaganja i isplativosti. Ne mora svaka prodaja da ima onlajn prodavnicu na najvišem nivou. Ukoliko imate mnogo proizvoda, a malo sredstava za e-commerce, dobro bi bilo da prvo u onlajnu napravite manju ponudu i da postepeno ulažete i gradite sajt. Postoje šopovi za malo novca, ali za ozbiljno poslovanje mora postojati ozbiljan sajt, jer ukoliko on nije urađen kako treba može postati kontrareklama. Neki, na primer, imaju samo onlajn prodaju kao Zalando. Sajt je ogledalo misije vašeg poslovanja. Kako želite da vas vide u radnji, tako bi trebalo da se predstavite i u onlajnu“, objašnjava Zorana dodajući da veliki broj ljudi dolazi na sajt samo da se informiše te stoga šop mora biti jasna slika onoga što kupca očekuje u radnji. „Sve što bi korisnik mogao da u radnji pita prodavca mora biti jasno istaknuto na sajtu. Dobra praksa je napisati što više relevantnih informacija.“ Ovo je takođe odlična prilika da se domaća kompanija razvije na svetskom tržištu.
Onlajn kupovina je omiljena usluga modernog čoveka. Sve ono što zahteva da izađete iz stana, odete na drugi deo grada, tražite parking i provedete sate u razgledanju, uz mogućnost da određeog artikla nema u vašem broju ili veličini, možete da uratite sa samo nekoliko klikova, 24 sata. Sa druge strane, zahvaljujući digitalnim kampanjama do kupca će dolaziti samo ono što ga zaista zanima u skladu sa njegovim primanjima, afinitetima i pretragama. „Istog momenta kada kupca zaintrigirate reklamom na društvenim mrežama i počnete da ga vodite putem kupca, na samo ste jedan klik od njegove direktne kupovine. Ukoliko mu ne odgovara cena ili izgled odmah mu možete ponuditi sličan jeftiniji artikal ili drugi model iste boje“, dodaje naša sagovornica uz objašnjenje da ljudima prija ova vrsta kupovine koja se ne razlikuje od surfovanja internetom i dodaje da se u poslednje vreme beleži rast kupovine mobilnim telefonom.
Nažalost beleži se rast i crnog tržišta. Reč je o profilima na društvenim mrežama na kojima se nelegalno prodaje roba, najčešće kopije. „Kada želite da naručite nešto na ovaj način zapitajte se – Da li biste ušli u skriveni stan, bez natpisa, na kraju mračne ulice da kupite original patike? Izuzetno je važno da kupci znaju da su takvom kupovinom nezaštićeni“, priča Zorana za BIZLife.
Zorana je ipak optimistična kada je Srbija u pitanju te veruje u želju naših ljudi da budu u korak sa svetom. „Prošle godine u ovo vreme niste imali plaćanje na rate u onlajnu, dakle napredujemo“, kroz osmeh objašnjava ona dodajući da kurirske službe u stopu prate prodavce nudeći što bolje uslove za kupce. „Onlajn može biti odlična šansa i mogućnost da vas vidi ceo svet. Desi se da firma napravi odličan brend i ritejl strategiju, a da onda propadne, ne znajući razlog. Mnogo toga zavisi od ljudskog faktora. Onlajn je zato striktniji i nema izgovora. Koliko vremena, novca, ideje i truda uložite, toliko se vraća. Dobro je da sve bude transparentno i sve što krene po zlu možete promeniti u trenu, za nekoliko klikova. Ta kontrola je ključ. Uvek možete da znate zašto se poseta nije završila kupovinom.“
Za kraj Zorana poručuje da svako ko posluje treba da napravi proračune i krene u onlajn prodaju, makar malim koracima jer je važno biti pionir i među prvima steći poverenje. Kako objašnjava svi koji su ušli u ovu priču su danas zadovoljni. „Ključ je edukacija kupaca (o pravima) i prodavaca (o unapređenju). Izuzetno je važno da se umreže država, mediji, prodavci i bankarski sektor i naprave tržišnu utakmicu po boljim uslovima u korist kupca.“
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Pixabay
Piše: Danica Grujičić
