Dunning-Krugerov efekat: Kada ne znaš koliko ne znaš

Svi smo se makar jednom susreli sa osobom koja samouvereno priča o temi o kojoj zapravo zna vrlo malo. Još češće, i sami smo se zatekli u situaciji da precenjujemo svoje sposobnosti ili znanje. Ova pojava ima i naučno ime – Dunning-Krugerov efekat.

Nazvan po psiholozima Davidu Dunningu i Justinu Krugeru, koji su 1999. godine sproveli istraživanje na Univerzitetu Kornel, efekat opisuje kognitivnu pristrasnost zbog koje ljudi sa niskim nivoom znanja ili veštine precenjuju sopstvenu kompetentnost. Drugim rečima, oni koji znaju malo često misle da znaju mnogo.

Istraživači su do zaključka došli kroz eksperimente u kojima su učesnici rešavali testove iz različitih oblasti, logike, gramatike, humora. Nakon što su završili test, zamoljeni su da procene koliko su uspešno uradili zadatak. Pokazalo se da su najslabije rangirani učesnici imali najveću sklonost da precene svoje rezultate. Suprotno tome, najuspešniji učesnici često su potcenjivali svoje sposobnosti, pretpostavljajući da su zadaci bili jednako laki i za druge.

Paradoks ovog efekta

Suština efekta je paradoksalna: da bismo shvatili koliko nešto ne znamo, potrebno je da posedujemo makar osnovno znanje o toj temi. Ljudi sa malim znanjem nemaju dovoljno „alata“ da prepoznaju sopstvene greške, pa ostaju uverenja da su kompetentni.

Ova pojava se ne javlja samo u akademskim krugovima. Prepoznajemo je svakodnevno – od rasprava na društvenim mrežama, gde korisnici bez stručnog znanja „objašnjavaju“ medicinu ili ekonomiju, do poslovnog sveta, gde pojedinci preuveličavaju sopstvene sposobnosti, često sa nesrećnim posledicama.

Polovina japanskih kompanija ima „madogiwa-zoku“, osobu koja „ne radi ništa“

S druge strane, efekat ima i svoje „tamno ogledalo“ – takozvani imposter sindrom. To je osećaj da nismo dovoljno dobri ili da nismo zaslužili uspeh, čak i kada postoje objektivni dokazi o suprotnom. Dok jedni precenjuju sebe, drugi sebe potcenjuju.

Kako se izboriti sa Dunning-Krugerovim efektom? Ključ leži u stalnom učenju i spremnosti da prihvatimo povratnu informaciju. Kritičko mišljenje, otvorenost ka savetima stručnijih i svest o sopstvenim ograničenjima pomažu da realnije sagledamo svoje znanje i sposobnosti.

Na kraju, možda je najvažnije setiti se rečenice koja kruži internetom: „Problem sa svetom je u tome što pametni ljudi sumnjaju u sebe, a oni manje sposobni puni su samopouzdanja.“ Prepoznavanje Dunning-Krugerovog efekta prvi je korak da izbegnemo zamku da poverujemo kako znamo sve, jer upravo tada znamo najmanje.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik