Donacije EU neće rešiti problem životne sredine

Jedini način da se uspostavi efikasan sistem upravljanja otpadom jeste da se kroz primenu načela “zagađivač plaća“ obezbede neophodna finansijska sredstva za investicije u ovoj oblasti. Nerealno je očekavati da će nam donacije Evropske unije rešiti sve nagomilane probleme u životnoj sredini, pa iz tog razloga država Srbija mora unaprediti sopstvene finansijske mehanizme, kaže za BIZLife magazin Kristina Cvejanov, predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.

„Uloga državnog „zelenog“ fondi lokalnih ekoloških fondova jeste da ubiraju naknade i eko takse koje se po različitim osnovama dužni da plaćaju privredni subjekti i građani i taj novac usmeravaju na projekte u oblasti zaštite životne sredine, između ostalog i u investicije u infrastrukturu za sakupljanje otpada i izgradnju sanitarnih deponija,“ kaže Cvejanovi i dodaje da se, nažalost, sredstva iz ovih fondova u značajnoj meri nenamenski troše, što je pokazalo istraživanje koje su Centar za evropske politike i udruženje „Stanište“ nedavno sproveli. „Prema podacima objavljenim u ovom izveštaju prošle godine lokalne samouprave su nenamenski potrošile 53 miliona eura sakupljenih na ime eko takse.

Reciklere ambalažnog otpada dodatno pogađa činjenica da su naknade za upravljanje ambalažnim otpadom koje plaćaju preduzeća „zagađivači“ operaterima sistema višestruko niže u odnosu na zemlje u regionu, pa samim tim i finansijska sredstva koje operateri ulažu u razvoj sakupljanja ambalažnog otpada za reciklažu su daleko ispod realnih potreba.“

Ministar zaštite životne okoline od juna je Goran Trivan. Da li je Srpska asocijacija reciklera do sada razgovarala sa novim ministrom i ako jeste da li je bilo određenih dogovora o saradnji?

— Formiranje zasebnog Ministarstva životne sredine je bio jedan od zahteva i Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada, postavljanje Gorana Trivana je dobar signal pre svega jer se radi o čoveku koji ima dugogodišnje iskustvo u oblasti zaštite životne sredine. Ali nerealno je očekivati da ministar sam može da postigne da se bavi svim oblastima koje su u njegovoj nadležnosti, iz tog razloga sastanak s ministrom  nećemo inicirati pre nego bude završen posao imenovanja državnih sekretara i pomoćnika ministara.

Kako je do sada Srpska asocijacija reciklera sarađivala sa državom odnosno resornim ministarstvom?

— Asocijacija i njene članice, vodeće fabrike za reciklažu ambalažnog otpada, su i do sada sa resornim ministarstvom imale dobru komunikaciju i korektnu saradnju na poslu izdavanja dozvola. Međutim,  problem sa kojim smo se suočavali jeste da malobrojni tim odeljenja upravljanja otpadom nije mogao da postigne da se posveti izmenama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, što je naš ključni zahtev već tri godine. Ovaj zakon je, naime, potpuno usaglašen sa direktivama Evropske unije pa se, uprkos činjenici da je njegova primena problematična, nije našao na listi prioriteta. Mnogo smo vremena izgubili čekajući da se formira zasebno Ministarstvo i počne sa podizanjem kapaciteta administracije, svesni smo da neće biti lako nadoknaditi izgubljeno vreme. Iza ugla nas čeka otvaranja vrlo kompleksnog Poglavlja 27 o  životnoj sredini, a moj utisak je da nismo ni blizu spremni na izazove koje ono sa sobom nosi.

Da li se u medijima dovoljno govori o problemu otpada?

— Oblast životne sredine generalno nije dovoljno prisutna u medijima, a otpad je postao interesantna tema tek nakon požara na deponiji Vinča. Ali ne bih krivila medije za to, novinarstvo u Srbiji je u nezavidnoj poziciji. Vrlo je teško baviti se istraživačkim novinarstvom, koje traži vreme, posvećenost i određen nivo predznanja o oblasti o kojoj se piše. I to vreme i tu posvećenost i edukaciju novinara treba neko da plati. Vraćam se opet na „zeleni“ fond i lokalne ekološke fondove – ne vidim ni jedan razlog zašto se iz ovih sredstava ne bi finansirali medijski projekti, koji su od ključnog značaja za podizanje ekološke svesti građana.

Kakvi su planovi Srpske asocijacije reciklera u narednom periodu?

— Na inicijativu Privredne komore Srbije formirana je nedavno radna grupa za unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom, plan nam je da u okviru nje uspostavimo otvoren dijalog sa industrijom „zagađivača“, operaterima sistema, komunalnim preduzećima i privatnim sakupljačima u cilju iznalaženja rešenja za brojne problem sa kojima se suočavamo i usvojimo zajedničku platform koju bi ponudili Ministarstvu. To neće biti ni malo lak posao. Pored toga planiramo da sa udruženjem  industrije otpada „Hrabri čistač“ pokrenemo incijativu za uvođenje eko takse za deponovanje otpada. Nigde u Evropskoj uniji ne možete da odlažete komunalni otpad na deponije, a da to ne platite, dok su smetlišta potpuno zabranjena. Sve dok je komunalnim preduzećima u Srbiji najjeftinije da istovare otpad na neku livadu koju su proglasili za deponiju, neće biti razvoja primarne selekcije otpada za reciklažu. Opet se vraćamo na priču o eko taksama i finansijskim mehanizmima, kao ključnom preduslovu za odgovorno upravljanje otpadom. Moramo konačno shvatiti da su građani u razvijenijim zemljama odgovorniji od nas, ne zato što su mnogo pametniji pa bolje shvataju negativan uticaj zagađenja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, već zato što se u njihovim državama svaka neodgovornost finansijski sankcioniše.

BERZA OTPADA

Jedno vreme u medijima se otvorila priča o formiranju takozvane „Berze otpada“. Da li se to može realizovati?

— Mi smo imali razgovore sa Agencijom za životnu sredinu na temu berze otpada, ponudili smo pomoć u kreiranju ovog servisa, jer smo svesni koliko je on kompleksan i koliko štete može prouzrokovati njegova loša primena. Neophodno je vrlo brižljivo i do detalja isplanirati svaki korak u procesu oglašavanja  otpada na berzi i to za svaki tok otpada pojedinačno uvažavajući njihove specifičnosti. Mislim da je berza u ovom trenutku preveliki zalogaj za postojeću administraciju, ne vidim kapacitet koji može da izrodi efikasnu berzu otpada u skladu sa postojećom zakonskom regulativom.

Izvor: BIZLife magazin